RIJECI ZIVOTA

http://www.cross.tv/73758/

Jednom je učitelj pitao svoje učenike: - Zašto ljudi viču kada su
ljuti?

Učenici su razmišljali neko vreme: - Zato što izgubimo strpljenje,
zato vičemo - reče jedan.

- Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?
- pita učitelj - zar nije moguće govoriti tiho i lagano?

Učenici su
davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Na kraju je
objasnio: - Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje.
Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov krik premosti udaljenost i da se
mogu čuti. Što su ljući, glasnije se moraju obraćati, jer je udaljenost među
njima sve veća.

Potom je učitelj pitao: - A šta se dogodi kada se dve
osobe zaljube? Ne viču jedno na drugo, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova
srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A, šta se dogodi kada
se još više zaljube? Onda, prestanu da govore. Onda samo šapuću i još više se
zbližavaju u svojoj ljubavi. Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se
gledaju, i to je sve. Tako to ide između dve osobe koje se vole.

Onda je
na kraju dodao: - Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne
izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer jednog dana će ta
udaljenost postati tako velika, da će postati nepremostiva. Postaćete gluvi
jedno za drugo, više se nećete moći čuti...

"Svaka gorčina, i jarost,
i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom. Budite među sobom
čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom - kao što je i Bog vama u Hristu
oprostio." (Ef.
4:31-32 EČ)

Ovih dana kada se cijeli kršćanski svijet sjeća nepobitne povijesne činjenice, rođenja Isusa Krista u Betlehemu, važno je postaviti  to temeljno pitanje; Tko je bio, odnosno, tko je Isus Nazarećanin?

Jednom prilikom, kako to čitamo u evanđelju po Mateju, Isus je plovio sa svojim učenicima po Galilejskom jezeru. Odjednom, podigla se velika oluja te je nastalo toliko nevrijeme da su se njegovi učenici, inače iskusni i profesionalni ribari, nasmrt prestrašili. Uspaničeni i prestrašeni, probudili su Isusa riječima: 'Gospodine spasi, izgibosmo!'
Matej nas izvještava da je Isus ustao, podigao ruku i zapovjedio vjetrovima i moru da se utišaju, te da je nastala 'duboka tišina' (Matej 8:23-27). Ljudi koji su promatrali cijeli taj događaj prestrašeni su se pitali:

'Tko je ovaj, da mu se i vjetrovi i more pokoravanju?' (Matej 8:27)

Tko je ovaj? Tko je Isus iz Nazareta?

Čovjek često subjektivno odgovara na ovo naše pitanje. Nije rijetko da čovjek stvara Isusa na svoju sliku i priliku, pa je tako za neke marksiste Isus revolucionar poput  Che Guevare, za idealiste on je idealist, za pragmatičare pragmatičar, za liberale liberal, za humaniste humanist, za moraliste moralist itd.

Danas je posebno važno postaviti to temeljno pitanje; 'Tko je Isus Krist?', jer je kršćanstvo, općenito govoreći jedan spoj, jedna sinteza između učenja i djela samog Isusa Krista i dvije tisuće godina kršćanske tradicije.
Još je Augustin u  4. stoljeću za crkvu rekao da je ona 'corpus permixtum', ili 'miješano tijelo'. Ako je već u 4.stoljeću crkva bila 'miješano tijelo', što je ona danas?

Kada bismo napravili anketu te upitali prosječne nominalne kršćane naše pitanje; Tko je Isus Krist?, dobili bismo otprilike ovu percepciju.
Za jednog prosječnog nominalnog kršćanina Isus je ili u jaslicama, ili u Marijinom naručju ili je na križu.  Tko je Isus iz Nazareta?

U svojim pisanjima u Novome zavjetu, dakle mnogo godina prije Nikejskog ili Kalcedonskog sabora, boreći se s herezom gnosticizma, Apostol Ivan doista jasno odgovara na to temeljno pitanje.

Pišući svoje, Evanđelje po Ivanu, odmah na početku u proslovu piše:

'U početku bijaše Riječ, i Riječ bijaše kod Boga… Sve je po njoj  postalo i ništa što je postalo nije bez nje postalo' (Ivan 1:1)

Ivan za Riječ koristi grčku riječ 'logos'. Logos je riječ, pojam koji se prije Ivana i u vrijeme Ivana u grčkoj misli koristio kako bi se pokušala objasniti 'sveprisutna Mudrost po kojoj se sve stvari upravljaju'. Za intelektualnu grčku misao 'logos je oduvijek i bit će zauvijek.'

Apostol Ivan kao dobar komunikator poznaje kontekst grčke misli, ali on za njih  ima drugi tekst. Ivan razumije grčki kontekst ali za njih ima hebrejski tekst. Prvi stih, prve knjige Svetoga Pisma, knjige Početaka ili Postanka započinje;

'U početku Bog stvori nebo i zemlju' (Postanak 1:1)

Tko je Isus iz Nazareta?  Ivan jasno odgovara: Isus je vječni Stvoritelj i Svedržitelj svega vidljivoga i nevidljivoga
Kada se Isus predstavlja crkvi u Smirni on jasno kaže:

'Ovo govori prvi i posljednji' (Otkrivenje 2:8).

Isusov život, poštovani slušatelji, nikako nije započeo u Betlehemu niti je završio na Golgoti, jer je 'On oduvijek i biti će zauvijek'. Ponekad se može čuti, ono što je samo u povijesnom kontekstu prihvatljivo, a to da je nešto bilo 'prije' ili 'poslije' Krista. Ništa nije prije i ništa nije poslije Krista, jer je Isus 'Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Onaj koji je bio, koji je i koji će doći' (Otkrivenje1:8).

U proslovu svoga Evanđelja o Isusu Kristu, Ivan je nedvojbeno jasan:

'U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše kod Boga – i Riječ bijaše Bog.'

Tko je Isus? Isus je vječni Stvoritelj, Isus je Bog, potpuno jednak po svojoj naravi i biti Bogu Ocu i Bogu Duhu Svetome. On je sveprisutan, uvijek prisutan, sveznajući i svemogući Bog. Što god o Bogu rekli malo smo rekli.

Kada su Izraelci u Egiptu vapili Bogu za izbavljenje, Bog je pozvao i poslao Mojsija da im bude izbavitelj iz Egipta, u kojem su norme bile sve veće i veće a plače sve manje i manje. Tom prilikom Mojsije je upitao Boga:

'Ako dođem k Izraelcima pa im kažem; Bog otaca vaših poslao me k vama, a oni me zapitaju: Kako mu je ime? – što ću im odgovoriti? Ovako kaži Izraelcima: 'Ja sam koji Jesam, Ja jesam poslao me k vama, Jahve mi je ime' (Izlazak 3:13-14).

Apostol Ivan u svojem Evanđelju u 8.poglavlju, bilježi jednu svađu, raspravu između Izraelaca i Isusa Krista. Izraelci, pozivajući se na oca Abrahama, upitaše Isusa:

'Kime se ti praviš?'(Iv 8:53) 'Nije ti ni pedeset godina, a vidio si Abrahama!  Isus im je odvratio riječima koje su ih strašno razljutile:
'Zaista, zaista kažem vam, prije nego je Abraham bio JA JESAM' (Ivan 8:38).

Božanstvo Isusa Krista konstantno je napadana i osporavana istina jer je upravo božanstvo Isusa Krista ključna istina za spasenje. Da bi Isus, poštovani slušatelji, mogao biti Spasitelj od grijeha i Spasitelj od srdžbe koja neminovno dolazi, on mora biti ništa manje nego Bog. U prije spomenutoj žestokoj raspravi sa Židovima Isus jasno apostrofira:

'Ako ne vjerujete da Ja Jesam umrijet ćete u svojim grijesima' (Ivan 8:24).

Biblijska je istina da su vjerni spašeni od Boga i Njegove pravedne srdžbe, Bogom i Njegovom savršenom žrtvom. Jedino mjesto gdje su se stvarno mogle sresti i pomiriti Božja pravda i Božja ljubav je križ Golgote. Vjerni su spašeni od Boga, Bogom i za Boga.

U proteklih dvadeset godina koliko pratim i analiziram osobna svjedočanstva obraćenja ljudi i kod svih nailazim na jedan zajednički nazivnik a to je susret i hrvanje s tom temeljnom i za spasenje ključnom istinom, istinom o božanstvu Isusa Krista.
U procesu svog osobnog obraćenja, u prosincu 1990. to je bila i moja dilema i moja borba. Čitajući dijalog između Isusa i Pilata, stao sam i zastao nad Isusovim riječima: 'Ja sam se rodio zato da svjedočim za istinu i svatko tko je prijatelj istine sluša moj glas' (Iv 18:37). Zar je moguće da je Bog postao čovjekom? Zar je moguće da je vječna i apsolutna istina stajala pred Pilatom koji na kraju ne shvaćajući postavlja moje životno pitanje; Što je istina?

Da bi Isus Krist, koji je vječni Bog, sve stvoritelj i svedržitelj, sveprisutan, uvijek prisutan, sveznajući i Svemogući Bog postao Spasiteljem, potrebno je i neophodno je pokoriti se upravo toj vječnoj, utjelovljenoj i pisanoj istini, Isusu Kristu.
Petar, 'petros', taj mali kamen u svojoj 1. Petrovoj poslanici vidi i predstavlja Isusa Krista kao 'Petru', kao Stijenu, ugaoni kamen, izabran i dragocjen. Dragocjen za one koji vjeruju a kamen spoticanja za one koji odbacuju.

Petar je jasan, za očišćenje duše (1.Pet 1:22),  za otkupljenje od grijeha,  za spasenje neophodno je osobno pokoravanje toj vječnoj, utjelovljenoj i pisanoj Riječi, Isusu Kristu. Evo tih riječi za kraj:

'Petar apostol Isusa Krista, izabranim putnicima, rasijanim među poganima Ponta, galacije, kapodicije, Azije i Bitinje, izabranim po predznanju Boga Oca za posvećenje koje ostvaruje Duh da se POKORE Isusu Kristu i budu poškropljeni njegovom krvi'(1.Pet 1:1-2).

Bez obzira na starosnu dob, socijalno ili zdrastveno stanje, bez obzira na status u društvu, pa čak bih bio slobodan reći, bez obzira jesmo li vjerni ili nevjerni, pohađamo li crkvu ili ne, svi ponekad dođemo u situaciju u kojoj se iskreno pitamo:
Ima li koga gore?

Kada promatramo ljude oko sebe možemo konstatirati da ljudi to pitanje najčešće postavljaju kada su razočarani, izigrani, slomljeni i iskorišteni. Čovjek, nažalost, to temeljno pitanje postavlja najčešće onda kada je stjeran u kut. Onda kada ne može više pogledati ni naprijed, ni natrag, ni desno, ni lijevo, pa čak ni dolje, već samo prema gore.

'Ima li koga gore' ili postojanje Boga temeljno je i osnovno pitanje a odgovor upravo na to pitanje odražava se na sva ostala postavljena pitanja u životu.

Velika je milost što se Bog objavio. Kako se Bog objavio?

Prvo se  Bog objavio kroz  STVARANJE, kroz sve stvoreno.
"U Početku Bog stvori nebo i zemlju."

Jahve Elohim stvorio je sve vidljivo i nevidljivo. Stvorenje koje vidimo, uključujući i čovjeka kao vrhunac stvaranja, govore – postoji Stvoritelj. Kada vidimo kreaciju, poštovani slušatelji, mi moramo vidjeti Kreatora.
Psalmista 19. Psalma zapisao je da to naviještanje, svjedočenje  traje non-stop, 24 sata dnevno. Evo njegovih riječi :

"Nebesa slavu Božju kazuju, naviješta svod nebeski djelo ruku Njegovih. Dan danu to objavljuje, a noć noći glas predaje. Nije to riječ, a ni govor nije,nije ni glas što se može čuti, al po zemlji razliježe se jeka, riječi sve do nakraj svijeta  sežu. " (Ps 19:1-5)

Bog se objavio kroz stvoreno. Sve stvoreno dano-noćno viče i svjedoči postoji Stvoritelj, postoji Kreator.

Bog se dalje objavio kroz IZRAEL.
I samo površno poznavanje Izraelske povijesti vodi vas do zaključka da je Izrael poseban narod u svakom pogledu. Bog je izabrao Izraelski narod kako bi se kroz njega predstavio svim ostalim narodima. Kada je Bog pozvao i poslao Mojsija, Mojsije je postavio pitanje:

"Ako dođem k Izraelcima pa im kažem: Bog otaca vaših poslao me k vama, i oni me   zapitaju: Kako mu je ime ? Što ću im odgovoriti?'

Bog se onda predstavlja Mojsiju, Izraelu i nama :
'Ja sam koji jesam!
Ja jesam – poslao me k vama,
Jahve – ime mi je dovijeka.'

Vječni, nepromjenljivi, samodostatni, suvereni, neizmjerljivi, svemogući Bog.

Kasnije, nakon svega stvorenog, Bog se objavljuje preko Izraela dajući DEKALOG ili Deset zapovjedi.
Kroz deset zapovijedi Bog se objavljuje i ne odgovara samo na pitanje "Ima li koga gore?", već odgovara i na pitanje kakav je Bog – SVET, te što traži od nas - BUDITE SVETI.
Ponekad se može ćuti, da je zapravo čovjek taj koji je  stvorio Boga na svoju sliku. Dobro je protupitanje: 'Zar bi čovjek stvorio Svetog Boga? Odakle mu ta ideja? Što je to svetost? Što je sa savjest? Zašto dijete pocrveni i spusti pogled kada slaže? Odakle u čovjeku, u svakome od nas, nezatomljiva težnja, potraga i žeđ za: identitetom, ljubavlju, mirom, sigurnošću, pravdom… Vidite, u teologiji to nazivamo Ontološkim dokazima koji svjedoče o postojanju Boga.
Bog je stvorio čovjeka i objavio se kroz 10 svetih zapovijedi, koje je čovjeku uklesao duboko u  srce.

Nakon što se Bog objavio kroz stvoreno, Izrael, Dekalog, savjest, pisac poslanice Hebrejima zapisuje da je Bog na razne načine i u mnogo navrata nama ljudima govorio, objavio se po PROROCIMA.
Blizu 4000 puta u Starom Zavjetu pojavljuju se riječi "Dođe mi riječ Jahvina..." ili riječi slične formulacije.

Ima li koga gore? 

Bog se objavio kroz prirodu, kroz Izrael, Dekalog, savjest kroz proroke i  kao da to nije bilo dovoljno jasno, pa je Bog;

"na kraju vremena govorio po SVOME SINU koga je postavio baštinikom svega i po kome je stvorio svijet." (Heb 1:2)

Ima li koga gore? Svakako. Bog se objavio na način da se došao dolje predstaviti. To je utjelovljenje, to je inkarnacija Boga to je Božić.

"U početku bijaše riječ i riječ bijaše kod Boga i riječ bijaše Bog... I Riječ  tijelom postala i nastanila se među nama."     (Iv 1:1;14)

Kako, na koji način je svemogući, neizmjerljivi Bog postao čovjekom je misterij i neobjašnjivo čudo koje koliko god se trudili nećemo shvatiti, no, ima nešto što možemo razumjeti u svezi samog Njegovog dolaska. Isus iz vječnosti u prostor i vrijeme dolazi bez reflektora, bez crnih automobila, bez tjelohranitelja, kamera, novinara, crvenih tepiha. Da, On dolazi drugačije, i to ako hoćemo možemo razumjeti.

Ima li koga gore?

Isus je savršena slika Boga nevidljivoga i kroz Njega možemo sa sigurnošću ustvrditi ne samo da Bog postoji, već da je to Bog koji ljubi čovjeka i kojem je stalo do čovjeka. Koliko je Bogu stalo do čovjeka upravo govore Betlehem, Golgota i prazan grob.

Ima li koga gore? je pitanje koje je zapravo pogrešno postavljeno. To pitanje ljudi puno puta postavljaju prepovršno, prebrzo, pre neozbiljno, obzirom da je to temeljno pitanje.

Ima li koga gore? je pitanje koje je pogrešno postavljeno. Pitanje bi moralo glasiti: IMA LI KOGA DOLJE? 

Bog se ne skriva, on traži čovjeka. Čovjek je taj koji se skriva, najčešće u svojoj religiji i tradiciji. Sjećamo se u vrtu kada je Adam sagriješio, Bog je bio taj koji je tražio i pitao: 
'Gdje si?' (Pos 3:9)

Ne ima li koga gore već ima li koga dolje? Ne gdje je Bog, već gdje je čovjek?
Duboko u srcu svakog čovjeka postoji jedan dio koji samo Bog vidi . To je dio u kojem se odlučujemo ili se ne odlučujemo za Njega.

Božja je milost što se Bog objavio, što se predstavio, što se da upoznati. Božja je milost što i danas Bog želi osobno upoznati one koji ga ne poznaju.

Cijenjeni slušatelju možda se pitaš; Kako se upoznati s Njim?

Vrlo jednostavno,  reci mu tko ste ti ustvari, on to ionako zna. Tražite da vam oprosti, priznajte mu svoje grijehe i pozovite ga u svoj život, u taj tajanstveni dio srca.

"Zato neka je u vama ista misao koja je u Hristu Isusu, koji budući u obličju
Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak s Bogom, nego je sebe ponizio
uzevši obličje sluge, i postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek;
unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, zato i njega Bog
visoko uzdiže i darova mu ime koje je iznad svakog imena. Da se u ime Isusovo
pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; i da svaki
jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca." (Fil. 2:5-11)

Nije nikad studirao istoriju:

ali  od  njegovog  rodjenja  dijeli  se  istorija  vremenski na: prije Krista  i  poslije  Krista.

Nije studirao medicinu:

ali  je  izlijecio  vise  bolesnih  tijela  i  slomljenih srca  nego  svi  doktori.

Nije studirao  pravo:

ali  niko  nije  bio  pravedniji  od  njega.

Nikad nije  napisao  nijednu knjigu:

ali  ni  o  kome  nisu  napisane  tolike  knjige  kao  o  njemu.

Nije posjedovao  nikakvo  obrazovanje:

ali  njegovi  slusaoci  su  govorili: "Nikad nijedan  covjek  nije  govorio  kao  ovaj  sto  govori" (Ivan 7.46)

Koliko  znamo  nikad  nije  konponovao nijednu pjesmu:

ali ni  o  kome  nije konponovano toliko  pjesama kao  o  njemu.

Nije  nikad formirao svoju  familiju:

ali niko  nije toliko  familija  usrecio  kao  on.

Nikad  nije  formirao  nikakvu  vojsku:

ali  niko  nema  toliko  dobrovoljaca  kao  Isus.

                  - ISUSE  NIKO  NIJE  KAO  TI -

Križ – simbol ili stvarnost?  Odgovorimo na postavljenu dilemu jednom trilemom apostola Pavla. Pišući pismo crkvi u grad Korint, Pavao piše da križ za neke ljude može biti ludost, za neke sablazan, a za neke sila Božja i mudrost Božja za spasenje. Evo tog teksta, 1.Kor 1:22-24:

'I dok Židovi zahtijevaju znakove, a Grci traže mudrost, mi propovijedamo Krista razapetoga, sablazan za Židove, ludost za pogane, a za pozvane – i Židove i Grke – Krista, Božju silu i Božju mudrost!'

Zašto je križ za neke ljude ludost?

Kada je apostol Pavao došao u Grčku, u grad Korint, tamo negdje 50 godine poslije Krista, Grčka se, nećete vjerovati, nalazila u velikim problemima. Problemima nešto drugačije prirode nego je to danas, ali u velikim problemima.
Korint je bio općepoznati  'grad znanja' i Grci su bili poznati po tome što su rješenja za svoje probleme tražili u znanju, misli, obrazovanju, razmišljanju i filozofiji. Grci su rješenja za svoje probleme tražili u ekspertizi. Dolazi im apostol Pavao s tvrdnjom, da se rješenje ljudskih problema nalazi u Isusu Kristu i na križu.
Pojednostavljeno rečeno, Pavao im zapravo piše: 'Kaži mi koji je tvoj problem a ja ću ti pokazati rješenje na križu.' Kada su Grci to čuli oni su rekli; 'Pa to je ludost, to je prepojednostavljeno! Kako križ može biti rješenje za moj život, moj brak, moju obitelj i moje društvo? Pa to je ludost!'

Govor o križu ludost je zbog svoje jednostavnosti,  a sablazan zbog svoje brutalnosti. Da bismo razumjeli brutalnost križa, odnosno, zašto je za Grke križ ludost a za Židove sablazan, moramo razumjeti povijest razapinjanja i povijest križa. Križ dolazi od barbara!

Medo-perzijske vlasti preuzele su razapinjanje od barbara te su koristile razapinjanje za kažnjavanje najgorih zločinaca i neprijatelja. Iz povijesti pouzdano znamo da je kralj Darije, nakon pobjede nad babiloncima, dao javno razapeti čak 3000 babilonaca.

Grci su također koristili razapinjanje kao najokrutniji način mučenja i ubijanja svojih neprijatelja. Tako npr., kada su se pred naletom Aleksandra Velikog stanovnici Tira povukli na jedan manji otok, osjećajući se sigurnima isprovocirali su Aleksandra slijedećim porukama: 'Ništa nam ne možeš i ništa ti nećemo dati'.
Grci su ipak uspjeli doći na otok, te su razjareni razapeli 2000 preživjelih.

Rimljani su masovno koristili razapinjanje za zastrašivanje i kažnjavanje najgorih zločinaca, kriminalaca i ubojica. Koliko je razapinjanje na križ bilo poražavajuće i ponižavajuće govori Rimski zakon koji nije dozvolio razapinjanje Rimskog građanina. Rimski građanin mogao je biti razapet jedino zbog veleizdaje. U raspravi u Senatu o razapinjanju Rimskog građanina, Ciceron je rekao slijedeće:

'Raspeće je najokrutnija i najodvratnija kazna ... svezati rimskog državljanina je kriminal, izbičevati ga je odvratnost, ubiti ga je čin ubojstva, razapeti ga  - Što? nema prikladne riječi kojom bi se opisalo takvo užasno djelo.'
(Cicero, Against Verres II.v.64, para.165)

Prije samog razapinjanja, rimljani bi osuđenog obavezno ismijavali i ponižavali i to na način da bi: osuđenog skinuli do gola, pljuvali i bičevali. Na vrh križa obavezno bi se stavio natpis sa osudom, koju je osuđeni zajedno s križem morao nositi do mjesta raspeća. Na samom mjestu raspeća osuđeni je bio prikovan, pričvršćen na križ dolje na zemlji.

Nakon toga na križ bi se vezali tri konopi. Dva na krakove križa a jedan u središte, te bi raspetoga polako podignuli. Osuđeni je na križu morao ostati visjeti do nastupanja fizičke smrti, a ponekad je ostao na križu i danima nakon smrti kao hrana pticama.
Iako su znali za brutalna djela koju je osuđeni počinio, rimski vojnicu su nerijetko iz samilosti, raspetom slomili obije noge kako bi gušenjem ubrzali smrt.

Rimljani su masovno koristili razapinjanje za zastrašivanje i za kažnjavanje najgorih zločinaca, kriminalaca, ubojica i pobunjenika, kako po cijelom Rimskom carstvu tako i u Izraelu. U Kristovo vrijeme bilo je toliko pogubljenja razapinjanjem da povjesničari pišu o problemu nedostatka drva i vremena za izradu križeva. U 30-tak godina bilo je obavljeno više od 30 000 egzekucija razapinjanjem.
Nakon pobune Izraelaca 70 godine, Aleksandar Euzebije 100. godine piše o tome, kako je Tit dao razapeti 800 farizeja ispred očiju njihovih žena i djece. Taj događaj je ostavio upečatljivo sliku u židovskom umu o križu – SABLAZAN!

'… mi propovijedamo Krista razapetoga, sablazan za Židove, ludost za pogane, a za pozvane – i Židove i Grke – Krista Božju silu i Božju mudrost!'

Gotovo kroz cijelu povijest čovječanstva, u Kristovo vrijeme i danas nailazimo na mnoge križeve. Ako se krećete po Međimurju i promatrate oko sebe s ciljem da pronađete križ, biti ćete iznenađeni koliko je križ prisutan. Križ je nezaobilazan.
Kroz cijelu povijest čovječanstva, u Kristovo vrijeme i danas nailazimo na mnoge križeve. no, JEDAN KRIŽ BIO JE POSEBAN! JEDAN KRIŽ JE NEUSPOREDIV!

Poseban i neusporediv jer je na njemu bio pogubljen KRALJ ŽIDOVA!
Poseban i neusporediv jer je na njemu bio pogubljen MESIJA!
Poseban i neusprediv jer je na njemu bio razapet SIN BOŽJI!
Kristov križ je poseban i neusporediv jer je na njemu bio razapet BOG! Vidite, poštovani slušatelji, tu moramo stati.

KAKO je Isus umro na križu važno je pitanje jer govori o ozbiljnosti problema. Grijeh je najozbiljniji čovjekov problem i generator svih drugih problema. Upravo brutalnost križa govori o tome koliko je grijeh ozbiljan problem u Božjim očima i što Bog misli o grijehu.

TKOje umro također je važno pitanje jer govori o Božjoj ljubavi, o tome koliko Bog ljubi grešnog čovjeka, koliko je Bog daleko bio spreman otići za čovjeka, i koju je cijenu bio spreman platiti za njegovo spasenje. Kršćani imaju znak i dokaz Božje ljubavi a to je križ. Bog nije samo rekao volim vas, već je svoju ljubav pokazao i dokazao na križu Golgote.

KAKO je umro, TKO je umro i za kraj ZAŠTO je umro?
Poslušajmo riječi samog Isusa Krista:

'Kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora biti PODIGNUT SIN ČOVJEČJI, da svatko tko vjeruje u Njega ima život vječni. Da, Bog je tako ljubio svijet da je dao svoga jedinorođenog Sina da ne pogine ni jedan koji u nj vjeruje, već da ima život vječni'(Iv 3:14-16).

Vjeruješ li ovo?

 
Da li je križ za tebe ludost, sablazan ili sila?
 

Otac  koji  me  je  poslao, on  mi  je  dao  nalog  sta  da  kazem  i  sta  da  govorim.  I  znam  da  je  njegova  zapovijest  zivot  vjecni.  Sto, dakle, ja  govorim, govorim  onako  kako  mi  je  govorio  Otac. (1)

A  rijec  koju  slusate  nije  moja,  nego  Oca  koji  me  je  poslao.

Zaista , zaista, kazem  vam: ko  slusa  moju  rijec  i  vjeruje  onome  koji  me  je  poslao, ima  vjecni  zivot  i  ne  dolazi  pred  sud,  nego  je presao  iz  smrti  u  zivot. (2)

Zaista,zaista kazem vam  da  ide cas - i vec  je  nastao - kad  ce  mrtvi  slusati  glas  Sina  Bozijega, i  koji  ga  cuju  -  zivjece. (3)

Istrazujete Pisma, jer  smatrate  da  u  njima  imate  vjecni  zivot; i  ona  svjedoce  za  mene;  i   necete  da  dodjete  k  meni - da  imate  zivot. (4)

I  Otac  koji  me  je  poslao,  sam  je  svjedocio  za  mene.  Niti  ste glasa  njegova  ikad  culi,  niti  pojavu  njegovu  ikad  vidjeli,  i  rijec  njegova  ne  stanuje  u  vama,  zato  sto  ne  vjerujete  onome  koga  je  On poslao. (5)

Zasto  vi  kazete  da  huli  na  Boga  onaj  koga  je  Otac  posvetio  i  poslao  na  svijet - sto  sam  rekao: "Ja  sam  Sin  Boziji"? (6)

Ja  sam  put  istina  i  zivot;  niko  ne  dolazi  k  Ocu - sem  kroz  mene.

Duh  je  ono  sto  ozivljava, a  tijelo  nista  ne  pomaze.  Rijeci  koje  sam  vam  ja  rekao,  duh  su  i  zivot  su. (7)

I  ako  ko  cuje  moje  rijeci  i  ne  slusa  ih, necu  mu  ja  suditi: jer  nisam  dosao  da  sudim  svijetu,  nego  da  spasem  svijet.  Ko  mene  odbacuje  i  ne  prima  mojih  rijeci, ima  svoga  sudiju;  rijec - koju  sam  izgovorio - ona  ce  mu  suditi  u  posljednji  dan. (8)

Nebo  i  zemlja  ce  proci,  ali  moje  rijeci  nece  proci. (9)

Biblijski  citati:

1.  Jov.  12:49,50

2.  Jov.  14:24; 5;24

3.  Jov.  5:25

4.  Jov.  5: 39,40

5.  Jov.  5: 37,38

6.  Jov.  10: 36

7.  Jov.  14;6;  6;63

8.  Jov.  12; 47,48

9.  Mat.  24;35

Ne  mislite  da  sam  dosao  mir  donijeti  na  zemlju. Ne,  nisam  dosao  donijeti  mir,  nego  mac. (Matej 10.34)

Pravi  i  istinski sljedbenik Isusa  Krista  ce  zasigurno  imati  neprijatelje.  Iako  je  njegov  cilj  da  nema  ni  jednoga, ako  cini  ispravno  i  vjeruje  Istini, izgubit  ce  sve  prijatelje.  Smatrat  ce  to  malim  gubitkom  jer  ce  biti  blize  svom  nebeskom  Prijatelju,  koji  ce  mu  se  otkriti  u  vecoj  milosti  nego  ikad.  Zar  onaj  koji  uzme  svoj  kriz,  ne  zna  sta  je  Gospodar  rekao?  Ta dosao  sam  rastaviti  covjeka  od  njegova  oca  i  kcer  od  njejzine  majke; i  neprijatelji  ce  covjeku  biti  ukucani  njegovi.  Isus  je  veliki  mirovnjak,  ali  prije  mira, On  donosi  rat.  Kad  Svjetlo  dodje,  tama  se  mora  povuci.  Gdje  je  Istina,  laz  mora  pobjeci  a  ako  ostane  bit  ce  jaki  sukob,  jer  Istina  ne  moze  i  nece  spustiti  svoje  standarde;  laz  mora  biti  pogazena.  Ako  slijedis  Isusa,  svi  psi  svijeta bit  ce  ti  za  petama. Ako  ces  zivjeti  da  prodjes  test  zadnjeg  suda,  onda  budi  siguran  da  svijet  nece  pricati  dobro  o  tebi.  Prijatelj  svijeta  je  Boziji  neprijatelj,  ali  ako  si  iskren  i  vjeran  Svemogucem,  ljude  ce  vrijedjati  tvoja  nepokolebljiva  vjernost  jer  je to svjedocanstvo protiv  njihovih nepravednosti.  Moras  ciniti  ono  sto  je  ispravno  bez  straha  od  mogucih  posljedica. TREBAT  CES  HRABROSTI LAVA, kako  bi  odlucno  slijedio  put  koji  ce  tvog  najboljeg  prijatelja  pretvoriti  u  tvog  najzesceg  suparnika,  ali  za  ljubav  Kristovu  moras  biti  hrabar.  Riskirati  reputaciju  i  naklonost  za  dobrobit  Istine  je  djelo  za  koje  trebas  odredjeni  stupanj  moralnih  principa,  koje  samo  Duh  Boziji  moze  proizvesti.  Slijedi  korake  svog  Gospodina  jer  on  je  prokrcio  taj  tezak  put  prije  tebe.  Bolje  je  kratka  bitka  i  vjecan  pocinak  od  laznog  mira  i  vjecne  muke.

OBUCITE  SE  U  SVO  ORUZJE  BOZIJE,  DA  BI  STE  SE  MOGLI  ODRZATI  PROTIV  LUKAVSTVA  DJAVOLSKOG.

JER  NAS  RAT NIJE  S  KRVLJU  I  S  TIJELOM, NEGO S  POGLAVARIMA  I  S  VLASTIMA  I  S  UPRAVITELJIMA  TAME  OVOGA  SVIJETA,  S  DUHOVIMA  PAKOSTI  ISPOD  NEBA.   (Efescima poslanica 6.11-12)

Prvi razlog  je:

LJUBAV

Nema prave i istinke ljubavi  bez slobode  izbora.  Za ljubav, za pravi odnos  potrebno je  dvoje, za iskren odnos  za pravu ljubav  potreban  je  onaj  dragovoljni  i  duboko  svjesni  DA! 

"Neka  bude  Tvoja  volja!"   mora biti  izreceno  voljno  i  dragovoljno.

Drugi razlog  zasto  Bog  na  neki  nacin  riskira  i  daruje  svoje  stvorenje  slobodom  je:

OSOBNOST  odnosno (VJECNA)  ODGOVORNOST

Bozija  Rijec  nas  uci  da  je  svaki  covjek  jedinstven,  orginalan, unikatan  te  da  svaki  od  nas  ima  svoju  osobnost  i  svoju  odgovornost.  Svaki  covjek  ima  ne  samo  svoj jmbg,  svoj OIB,  svoj DNK,  vec  svaki  covjek  ima i  svoj  nazovimo  ga  uvjetno duhovni  DNK  u  kojem  se  sve  pohranjuje. 

 Ovaj  svijet  i  ovaj  kratki zivot  zapravo  je  jedan  laboratorij  u  kojem  se  vrse  ispitivanja  i  pokusi  za  jedan  neopisivo i  neizrecivo  drugaciji  i  bolji  svijet.

Apostol Petar  pise  progonjenoj  crkvi,  pise  vjernima  koji  su  se  nasli  u  nerjesivim  problemima  da  dignu  pogled  prema  gore,  prema  nebu,  prema  vjecnosti  prema  Vjecnome  te  ih  ohrabruje  da  ce  u  onaj  Dan "klicati  neizrecivom  i  proslavljenom  radosti". (1 Petrova 1.8)

Vidite, bez  vjecne perspektive  na  sada  i  ovdje  nemoguce  je  odgovoriti  na  pitanje  zla  i  biti  zadovoljan  i  umiren  danim  odgovorom.  Ne  zelim  ispasti  bezosjecajan  i  nesolidaran  ali  treba  reci  da  se  pokazalo  da  teza  "u  radu  je  spas"  ocito  ne  drzi  vodu.  Covjek  je  stvoren  za  mnogo,  mnogo  vise  od  rada  i  napretka.

Mozemo  razumjeti  ljudsku  nemoc  sto  se  tice  potresa  i  valova,  ali  kako  razumjeti  da  covjek,  cijeli  svijet,  cjelokupna  znanost  i  tehnologija  ne  mogu  ugasiti  nekoliko  nuklearnih  reaktora?

U  Posatanku 1.  poglavlju    citamo  kako  Bog  stvara  covjeka,  iz  Postanka 2. poglavlja  saznajemo  da  mu  daje  taj  najveci  dar  SLOBODUNU  VOLJU,  u  Postanku  3. poglavlju  citamo  o  padu  o  neposluhu  covjeka i  ulasku  zla  u  povijest  covjecanstva,  a  vec  iz  Postanka 4. poglavlja  saznajemo  o  brzom  sirenju  zla,  dok  Postanak 6. poglavlja  izvjestava  o  prevladavanju  zla  nad  dobrim.Prva  recenica  koju  Bog  upucuje  covjeku  je "sa svakog  stabla  slobodno  jedi" - Bog  daje  slobodu  covjeku.  Druga  recenica  koju  Bog  upucuje  covjeku  je  zabrinuta  upitna  recenica:

"Adame  gdje  si"?  (Postanak 3.9)

Kad  je  zlo  ljudskim  neposluhom  i  ljudskom  pobunom uslo  u  povijest,  Bog  nije  samo  sjedio  skrstenih  ruku  i  postavljao  pitanja.  Bog  je  odlucio  uci  u  povijest,  Bog  je  odlucio  uci  u  zlo,  boriti  se  sa  zlom  i  svojim  savrsenim  zivotom,  savrsenom  zrtvom  na  krizu  i  slavnim  uskrsnucem  pobijediti  zlo.

Isus  je  jako  dobro  znao  sta  je  nevolja  patnja  i  zlo.  Nevin,  izdan,  izigran  lazno  optuzen,  brutalno  prebijen  i  sramotno  raspet  na  kriz  s  najgorim  razbojnicima.

KAKO  JE  TO  BOG  MOGAO  DOPUSTITI?

Jedini  pravovaljani  i  jedini  zadovoljavajuci  odgovor  na  Bozije  postavljeno  pitanje "Adame  gdje  si"?  je  sljedeci odgovor:

"tu  sam, otkupljen  i opravdan  u  Isusu  Kristu Spasitelju!

Jedino  sigurno  mjesto,  ta  Novozavjetna  Arka  je  Isus  Krist.  On  je  dosao  da  covjeka   izgubljenog  u  njegovoj  "slobodi"  spasi, te  da  ga  vrati  u  svjesni,  duboko  osobni  i  odgovorni  odnos  sa  Bogom.  Bog  pun  brige  i  ljubavi,  nakon covjekovog   pada  jos  uvijek, zabrinuto  i  osobno  zove  svakog  covjeka: "Adame  gdje  si"?

                             Zasto  Bog  dopusta  zlo?

Kako  Biblija  ili Bozija  Rijec  odgovara  na  ova  i  slicna  pitanja?

Biblija  nigdje  ne  govori  o  dobru  i  zlu  kao  o  dvije  jednake  suprostavljene  strane,  vec  Biblija  uci  da  je  ZLO  zapravo  iskrivljeno  dobro.

Da  bi  smo  razumjeli  ovaj  biblijski  odgovor: ´ZLO  ZAPRAVO  ISKRIVLJENO  DOBRO´,  moramo  se  vratiti  u  vrijeme  prije  stvaranja  svijeta,  moramo  se  vratiti  u  vrijeme  kada  je  Bog  stvarao  andjele.

Knjiga  proroka  Ezekijela, Izaije,  Otkrivenja  te  sama  Evandjelja  nas  izvjestavaju  o  pobuni  koja  se  dogodila  prije  stvaranja  svijeta.  Naime  kada  je  Bog  stvorio  andjele,  medju  njima  je  stvorio  i Lucifera, za  kojeg  Sveto  Pismo  kaze  da  je  bio  "uzor  savrsenstva,  pun  mudrosti  i  cudesno  lijep" (Ezekijel 28. 11-19;  Izaija 14. 12-16; Otkrivenje 12. 3-9; Luka 10.17).

Lucifer  je  bio  odmah  do  Boga, On  je  bio  drugi, no  zelio  je  biti  prvi  i  najveci  i  najbolji.

Pobunio  se  protiv  Boga,  pokusao  svrgnuti  Boga  te  je  zbog  toga  zbacen  na  zemlju.  Kad  razmisljamo  o pocetku, o  stvaranju, vidimo  da  je  zmija  vec  bila  u  vrtu, i  zlo  je  na  jedan  nacin  vec  bilo  prisutno.

Kako  je  moguce  da  je  Bog  stvorio  nekoga  koji  se  mogao  pobuniti,  tko  je  mogao  iskriviti  dobro?

Kada  je  Bog  stvorio  Lucifera  stvorio  ga  je  slobodnim  s  mogucnoscu  izbora.

On  je  imao  slobodu  izbora,  on  je  birao  da  li  ce sluziti  Bogu  ili  ce  se  buniti  protiv  Njega.

Pogledajmo  jos  jedan  dogadjaj  koji  ce  nam  pomoci  da  razumijemo  da  je  ZLO  ZAPRAVO  ISKRIVLJENO  DOBRO, ODNOSNO  DA  JE  ZLO  POSLJEDICA  LOSEG  IZBORA.

Kada  je  Bog  stvorio  covjeka  odmah  na  pocetku  dao  mu  je  slobodu  izbora.

U Postanku 2.16  citamo  Bozije  rijeci  upucene  covjeku  i  covjecanstvu:

" Sa  svakog  stabla  u  vrtu  slobodno  jedi  ali  sa  stabla   spoznaje  dobra  i  zla  da  nisi  jeo!"

Na  pocetku  covjek  je  stvoren  slobodan.  U  vrtu  su  se  nalazili  Bog,  Zmija  i  covjek  koji  bira,  covjek  koji  odlucuje.  Zasto  Bog  daruje  covjeka  darom  slobode, darom  izbora???

Spomenimo  samo  dva  glavna  razloga.

             (aBd,  nastavak  slijedi   )

Danas  ljudi  cesto  postavljaju  sledeca ptanja?

1.  AKO JE  BOG  SVJETLO  I  NIKAKVE  TAME  NEMA  U  NJEMU,  KAKO  VI  TO  KRSCANI  TVRDITE, ODAKLE  ONDA  TAMA?

2.  AKO  JE  BOG  LJUBAV,  AKO  JE  ON  DOBAR  KAKO  TO  VI  KRSCANI  CESTO  PUTA  PJEVATE, ODAKLE  ONDA  ZLO?

3.  ZAR  BOG  AKO  POSTOJI  TE  AKO  JE  DOBAR  I  SVEMOGUC  NE  BI  TREBAO  ZAUSTAVITI  I  ISKORIJENITI  ZLO?

4.  ZAR  BOG  AKO  JE  SVEMOGUC  I  AKO  JE  DOBAR,  NIJE  MOGAO  I  MORAO  SPRIJECITI  POTRES  I  TZUNAMI  U  JAPANU?

"Dakle,  ako  je  ko  u  Isusu,  on  je  novo  stvorenje, staro  je  nestalo, novo  je  evo  nastalo". (2. Korin. 5,17)

Bez  takve  korijenite  promjene  nema  zivota.  Kad  se  Isus  useli  u  ljudsko  srce,  sve  s  obnavlja.  Ako  toga  nema,  tad  obracenje  covjeka  Isusu,  nije  istinito  i  nema  ponovnog  rodjenja.  To  sto  smo  prije  voljeli  sad  odbacujemo,  to  sto  smo  prije  odbacivali,  sada  volimo.  Nove  radosti,  nove  misli,  nova  nastojanja,  novi  prijatelji,  novo  drustvo,  sve  postaje  novo. 

Da  li  se  to  dogodilo  s  vama?  Jeste  li  novi  stvor  u  Kristu  Isusu?

Taj  dogadjaj  je  u  stvari  prijelaz  iz  smrti  u  zivot. Ne  prelazi  se  u  duhovni  zivot  u  trenutku  smrti.  Fizicka  smrt  ne  mijenja  karakter  toga  duhovnog  svijeta  u  kojem  se  vec  nalazite  za  vrijeme  zemaljskog  zivota. Tjelesnom  smrcu  samo  prelazite  iz  jednog  mjesta  na  drugo,  ali  stvar  se  duhovno  ne  mijenja.  Svijet  u  svojoj  sustini  ostaje  isti  poslije  fizicke  smrti.  Stvaran  prijelaz  iz  jednog  svijeta  u  drugi  dogadja  se  samo  rodjenjem.Svi  se  ljudi  radjaju  u  tjelesni  zivot.  Duhovni  svijet  je  poseban.  Svi  napori  covjeka  da  to zadobije  vlastitim  mogucnostima  su  uzaludni.  Iz  tjelesnog  zivota  nemoguce  je  izaci  vlastitom  silom.  Da  bi  to  bilo  moguce,  potrebno  je  da  Boziji  zivot,  duhovni  zivot,  najprije  udje  u  covjecije  srce,  cime  se  prenosi  iz  carstva  tame  u  carstvo  svjetla.  Iz  carstva  tjelesnog  zivota  u  carstvo  Bozije.  U  carstvo  Bozije  ne  ulazite  vec  sada  na  zemlji.  Fizickom  smrcu  samo  se  premijestate  na  drugo  podrucje   tog  istog  svijeta  ili  carstva,  u  kojem  se  nalazite  ovdje  na  zemlji.  Svaki  covjek  nalazi  se  ili  u  jednom,  ili  u  drugom  od  tih  svjetova:  ili  u  carstvu  tame,  ili  u  carstvu  svjetla:  ili  u  carstvu  djavola,  ili  u  Bozijem  carstvu,  i  pojavljuje  se  kao  gradjanin  tjelesnog  svijeta  ili  duhovnog.

Prijatelju,  u  kojem  se  ti  svijetu  nalazis?

Ja  sam  dosao  na  svijet  kao  svijetlost, da  ni  jedan  koji  vjeruje  u  mene,  ne  ostane  u  tami. Ja  sam  svjetlost  svijeta; ko  ide  za  mnom, nece  hoditi  po  tami,  nego  ce  imati  zivotnu  svjetlost. (1)

A  ovo  je  sud: svjetlost  je  dosla  na  svijet, a  ljudi  zavolese  vise  mrak  nego  svjetlost,  jer  djela  njihova  bijahu  zla.  Svaki,  naime  koji  zlo  radi,  mrzi  svjetlost  i  ne  ide  na  svjetlost,  da  se  ne  otkriju  njegova  djela; a  ko  cini  istinu  ide  na  svjetlost,  da  se  pokazu  njegova  djela - da  su  u  Bogu  ucinjena. (2)

Vi  ste  poslali  ljude  Jovanu  i  on  je  svjedocio  za  istinu,  no  ja  ne  uzimam  svjedocanstvo  od  covjeka,  nego  govorim  ovo  da  se  vi  spasite.  Jovan  bijase  svjetlo  koje  je  gorjelo  i  svijetlilo, a  vi  ste  htjeli  da  se  zamalo  radujete  njegovoj  svjetlosti.  Ja  pak  imam  svjedocanstvo  vece  od  Jovanova: djela,  koja  mi  je  dao  Otac  da  ih  svrsim,  bas  ta  djela  koja  cinim,  svjedoce  za  mene - da  me  je  Otac  poslao.  Ako  ne  cinim  djela  svoga  Oca,  ne  vjerujte  mi.  A  ako  ih  cinim,  vjerujte  djelima,  ako  meni  ne  vjerujete,  da  saznate  i  poznajete  da  je  Otac  u  meni  i  ja  u  Ocu.  Ja  treba  da  cinim  djela  onoga  koji  me  je  poslao - dok  je  dan;  doci  ce  noc  kad  niko  ne  moze  da  radi.  Dok  sam  na  svijetu,  ja  sam  svjetlost  svijeta. (3)

Svjetlo  tijelu  je  oko.  Ako  je  oko  tvoje  bistro, svo  tijelo  tvoje  bice  svijetlo; ako  li  je  oko  tvoje  zlo,  svo  tijelo  tvoje  bice  mracno.  Ako  je  dakle  svjetlost,  koja  je  u  tebi  tama,  kolika  ce  tama  biti? (4)

Zar  nema  dan  dvanaest  casova?  Ako  neko  ide  po  danu,  ne  spotice  se,  jer  gleda  svjetlost  ovog  svijeta;  a  ako  ko  ide  po  noci,  spotice  se,  zato  sto  u  njemu  nema  svjetlosti. Jos  malo  vremena  je  svjetlost  medju  vama.  Hodajte  dok  imate  svjetlosti,  da  vas  mrak  ne  obuzme;  ko  ide  po  mraku,  ne  zna  kud  ide. (5)

Ostavite  ih,  slijepi  su  vodje  slijepima; a  kad  slijepi  slijepoga  vodi,  obojica  ce  pasti  u  jamu. Dok  imate  svjetlosti,  vjerujte  u  svjetlost,  da  vas  mrak  ne  obuzme; ko  ide  po  mraku,  ne  zna  kud  ide.  Niko  ko  je  zapalio  svjetiljku - ne  pokriva  je  sudom  niti  je  stavlja  pod  krevet,  nego  je  stavlja  na  svijecnjak,  da  vide  svjetlost  oni  koji  ulaze.  Vi  ste  svjetlost  svijeta.  Tako  neka  zasvijetli  vasa  svjetlost  pred  ljudima,  da  vide  vasa  dobra  djela  i  proslave  Oca  vasega  koji  je  na  nebesima.  Jer  nema  nicega  tajnog  sto  nece  izici  na  javnost,  niti  cega  prikrivenog  sto  se  nece  doznati  i  izici  na  vidjelo. Sto  vam  govorim  u  mraku,  kazite  na  svjetlosti;  I  sto  na  uho  cujete,  objavite  sa  krovova. (6)

Biblijski citati:

1. Ivan 12:46;8:12

2. Ivan 3:19-21

3. Ivan 5:33-36; 10:37-38; 9:4,5

4. Mat. 6:22,23

5. Ivan 11:9,10; 12:35,36

6. Luka 8:16; Mat. 15:14; 5:16; Luka 8:17; Mat. 10:27

Biblija  je  najnetolerantnija  knjiga  u  svijetu  i  najnetolerantniji  ucitelj  koji  se  obratio  slusateljstvu  bio  je  sam  Gospodin  Isus  Krist.  Isus  Krist  je  pokazao  razliku  izmedju  tolerancije  i  milosrdja.  Krist  je  bio  milosrdan  u  srcu  kada je  bio  spreman  plakati  nad  grijesnicima,  prigrliti  sve  ljude  na  svijetu  i  umrijeti  za  one  koji  su  ga  mrzili.  Cak  i  sa  toliko  ljubavi  i  milosti,  Isus  je  bio  netolerantan  kada  je  ucio: "Ako  niste  na  mojoj  strani,  tad  ste  protiv  mene; ako  ne  vjerujete  da  sam  Ja Jesam,  umrijet  cete  u  svojim  grijesima".  On  nije  ostavio  neutralno  tlo  za  smjestaj  neutralnih  ljudi  koji  propovijedaju  toleranciju.  Krist  nije  ostavio  neutralno  tlo, mjesto  izmedju.  Tolerancija  lako  postaje  kukavicluk  ako  su  ukljuceni  duhovni  principi  i  ignoriranje  Biblije.  Zamislimo  da  zauzmemo   stav  tolerancije  i  kompromitiramo pitanje  spasenja.  "Svatko  tko  zeli  moze  doci  Isusu  i  biti  spasen,  ali  ako  ne  zeli  biti  spasen,  mozda  postoji  neki  drugi  nacin koji  cemo  naci.  Mi  zelimo  da  vjerujete  u  Gospodina  Isusa  Krista,  ako  zelite.  No  ako  ne  zelite,  pokusat  cemo  naci  mogucnost  da  Bog  ima  neki  drugi  put  za  vas". Tako  je  tolerancija  bolest  koja  se  siri  i  unistava  savrsenstvo  bozanskog  otkrivenja  i  nepromijenjive  biblijske  istine.  Istinski  krscani  ne  smiju  tolerirati  toleranciju,  cak  i  po  cijenu  nerazumijevanja  ili  udaljavanja  od  prijatelja,  obitelji,  svijeta.  

Jedna siromasna  zena  zivjela  je  u  blizini  Rio de  Janeira  sa  svojom  kcerkom.  Kako  je  njezina  kci  bila  vrlo  lijepa,  majka  se  bojala  jer  je  znala  da  ce  kad  tad  kcer  otici  u  Rio  u  potragu  za  boljim  zivotom.  I  znala  je  sto  se  se  kceri  dogoditi  ako  ode  tamo.  Jednog  dana  zena  je  dosla  kuci  i  na  stolu  zatekla  poruku: "Otisla  sam  u  Rio  pronaci  bolji  zivot".  Majka  je  skupila  sav  novac  koji  je  imala  i  kupila  autobusnu  kartu  za  Rio  te  otisla  u  forografsku  radnju  i  napravila  hrpu  svojih  fotografija.  U  Riju  je  provela  nekoliko  mjeseci  obilazeci  restorane, hotele, kina  nocne  klubove...   i  svugdje  gdje  je  bila  ostavila  je  svoju  fotografiju.  Nakon  sto  je  potrosila  sav  novac  a  kcer  nije  pronasla, vratila  se  kuci.

Jedne  veceri  kcer  je  silazila  niz  stepenice  hotela.  Bila  je  u  drustvu  muskarca.  Ogledala  se  u  ogledalu  na  zidu.  Iako  je  imala  samo  petnaest  godina, ovih  nekoliko  mjeseci  provedenih  u  prostituciji,  uzeli  su  svoj  danak.  Lice  u  ogledalu  izgledalo  je  mnogo  starije.  I  onda  je  ugledala  fotografiju  svoje  majke.  Nije  mogla  vjerovati svojim  ocima.  Zgrabila  je  fotografiju  i  dugo  je  gledala.  Na  poledjini  je  pisalo: "Nije  mi  vazno  sta  si  postala,  nije  mi  vazno  sta  si  ucinila.  Molim  te,  vrati  se  kuci"!

To  je  i  poruka  Evandjelja.  Nebeski Otac  nam  govori:

"Nije  mi  vazno  sta  si  postao/postala.  Nije  mi  vazno  sta  si  ucinio/ucinila.  Moj  Sin  je  platio  cijenu  za  to  na  krizu. Dodji  kuci!"  

Vjerujte  Kristu.  On  je  predivni  Spasitelj.  On  moze i  zeli   spasiti.  Nemojte  da  ista  stane  izmedju  vas  i  spaznaje  Njega!  Tesko  je  objasniti  Boziju  ljubav  spram  grijesnog  covjeka,  ali  Bog  jest  ljubav  i  dao  je  Spasitelja.  Ali  ako  ne  dodjete  k  Njemu,  krivnja  ce  biti  vasa.

                            I  Duh  i  Zarucnica  govore: "Dodji!"

                            I  tko  ovo  cuje,  neka  rekne: "Dodji!"

                            Tko  je  zedan, neka  dodje; tko  hoce,

                            neka  zahvati  vode  zivota  zabadava!

                                          Otkrivenje  22.17

Upamti,  Isus  je  dao  sve  sto  je  imao  da  bi  tebe  vratio  sebi.  S  obzirom  da  je  On  bio  Gospod  cijelog  univerzuma,  On  je  sve  to  ostavio  i  umro  u  potpunom  siromastvu.  Nista  nije  posjedovao.  Haljina  i  grobnica  u  kojoj  je  bio  sahranjen  su  bile  pozajmljene.

"Jer,  vi  znate  milost  naseg  Gospoda  Isusa  Hrista - da  je,  iako  bogat,  radi  vas  postao  siromasan,  da  se  vi  njegovim  siromastvom  obogatite." (2 Kor. 8,9)

Mozda  nikada  nisi  sebe  dozivljavao  kao  mnogo  bitnu  osobu.  Imas  losu  sliku  o  sebi.  Kada  se  osvrnes  vidis  zivot  pun  boli  i  razocarenja:  tuzno  i  nesrecno  djetinjstvo,  brak  koji  je  zavrsen  razvodom,  ili  neuspijeh  u  karijeri,  ili  godine  protracene  na  drogu  i  alkohol.  Tvoja  proslost  i  tvoja  buducnost  obje  nose  istu  poruku:  NEUSPIJEH!

Ne  i  za  Isusa!  On  je  toliko  volio  tebe  da  se  odrekao  svega  da  bi  te  spasio  za  sebe.  Ponvi  ove  rijeci  apostola  Pavla,  ucini  ih  svojim:  "On  me  je  volio  i  dao  sebe  za  mene."  Ponovo  reci: "Zivim,  ali  ne  vise  ja,  nego  u  meni  zivi  Hrist.  A  sto  sada  zivim  u  tijelu,  zivim  u  vjeri  u  Sina  Bozijega,  koji  me  je  volio  i  samoga  sebe  dao  za  mene".  (Gal. 2,20)

Sad  zamisli  da  si  ti  taj  biser  koji  Isus  drzi  u  svojoj  probodenoj  ruci.  Cuj  sta  ti  govori:  "Ti  si  tako  lijep!  Kostao si  me  svega  sto  sam  imao,  ali  ne  zalim  zbog  toga.  Sada  si  moj  zauvijek".

ZAPAMTI  DOBRO!  TI  NISTA  NE  MOZES  DA  URADIS  DA  BI  TO  ZARADIO.  SVE  STO  MOZES  I  TREBA  DA  URADIS    JE  DA  PRIHVATIS  ONO  STO  JE  VEC   ISUS  URADIO  ZA  TEBE  I  DA  MU  NA  TOME  ZAHVALIS!

AKO  TO  URADIS, POSTAJES  NJEGOV  BISER  I  PRIPADAS  MU  ZAUVIJEK!

Svi  dobro  znama  da, Adamova  neposlusnost  je  imala  ogromne  posljedice, ali  je  ipak  iznijela  na  svijetlo  jedan  aspekt  Bozije  prirode  koji  na  drugi  nacin  ne  bi  bio  u  potpunosti  otkriven: neizmijernu  dubinu  Njegove  ljubavi.  Bog  nikada  nije  odustao  od  Adama  i  njegovih  potomaka.  On  cezne  da  nas  vrati  k  sebi.

Ovo  je  predivno  izrazeno  u  Jakovu 4,5: " ili  mozda  mislite  da  Pismo  uzalud  kaze  da   Bog  ljubomorno  cezne  za  duhom  koji  je  nastanio  u  nama". 

Bog  "ljubomorno  cezne"  za  duhom  kojeg  je  udahnuo  u  Adama  kada  ga  je  stvarao.  Tesko  je  zamisliti  da,  Bog  i  dalje  cezne  za  licnim  odnosom  koji  je  jednom  imao  sa  prvim  covjekom,  Adamom,  a  koji  je  slomljen  zbog  Adamovog  buntovnistva - buntovnistva  koje  je  uticalo  na  svakog  Adamovog  potomka, do  dan  danas.

I  pored  toga,  po  svaku  cijenu,  Bog  je  smislio  nacin  na  koji  da  nas  vrati  sebi.  On  je  poslao  Isusa  "da  trazi  i  spasi  one  koji  su  izgubljeni".  Njegovom  zrtvom  na  krstu,  Isus  je  omogucio  da  nam  svima  bude  oprosteno  i  da  budemo  ocisceni  od  grijeha  i  da  postanemo  dio  Bozije  porodice.

U  Mateju 13: 45-46  Isus  je  ispricao  jednu  pricu  koja   - za  mene,  licno - najljepse  opisuje  cudo  naseg  spasenja.  "Carstvo  nebesko  je  slicno  i  trgovcu  koji  trazi  lijepe  bisere.  Kad  nadje  skupocijen  biser,  ode  i  proda  sve  sto  ima  pa  ga  kupi".

Za  mene  ova  prica  opisuje  spasenje  ljudske  duse.  Isus  je  ozbiljan  trgovac - ne  turista  ili  putnik - vec  covjek  koji  se  bavi  biserima  cijeli  svoj  zivot,  i  zna  tacnu  vrijednost  svakog  bisera.  Biser  koji  je  On  htio  da  kupi  je  samo  jedna  ljudska  dusa - tvoja  ili  moja.  Ona  Ga  je  kostala  svega  sto  je  imao - svega  sto  je  posjedovao.

SVI  MI  MOZEMO  ZAMISLITI  SEBE  KAO  TAJ  JEDAN  NEPROCIJENJIVI  BISER.  I  TO  POTPUNO  S  PRAVOM.

                          (aBd,  nastavlja  se  )

"Izgleda  da  si  ti  jedan  od  onih vjerskih  fanatika  koji  neprestano  propovijedaju  i  nikada  ne  daju  mira  ljudima", rekao  je  jedan mladic  evangelizatoru  koji  je  putovao  od  mjesta  do  mjesta  propovijedajuci  radosnu  vijest  o  Isusu  Kristu  i  zaklinjao  ljude  da  "otvore  svoje  oci  i  obrate  se  od  tame  k  svjetlosti,  od  vlasti  Sotonine  k  Bogu" (Djela apostolska 26.18).

"Mozes  me  nazvati  kako  god  zelis",  odgovorio  je propovijednik.  "Ali  cuj  ovo.  Kad  sam  prije  nekoliko  godina  bio  u  ovom  kraju  vidio  sam  kako  gomila  kamenja,  koja  se  srusila  u  obliznjem  kamenolomu  i  otkotrljala  niz  padinu,  zatrpava  tri  radnika.  Na  sav  glas  sam  pozivao  pomoc,  i  to  je  bilo  dobro!  Moje  dozivanje  nije  bilo  uzaludno.  Pritrcali su  ljudi  pa  smo  uspijeli  spasiti  dvojicu  unesrecenih.  Tom  su  me  prilikom  hvalili.  Nisu  me  zvali  fanatikom.  Reci  mi,  kako  da  sutim  kad  svuda  oko  sebe  vidim  bezbrojne  ljude  za  koje  znam  da  su  na  putu  u  vjecnu  propast?  Ne,  prijatelju,  ja  nisam  fanatik.   Mi  smo  Kristovi  poslanici.  Kao  da  vas  Bog  preklinje  po  nama; molimo  vas  umjesto  Krista: pomirite  se  s  Bogom! (2 Korincanima 5.20)

Mi  jednostavno  izvrsavamo   poslanje  koje  nam  je  povjerio  sam  Gospod  Isus  Krist".

                        Prekrasnih  li  vijesti

                    Velicanstvene  li  poruke!

               Slusaj,  prijatelju,  tebi  je  upucena!

                    Spasitelj  Isus  te  zove.

                 On  je  Prijatelj  koji  ti  treba.

Na propisno  uredjenim plazama i bazenima  postoje  izdvojeni  prostori  na  povisenim  mjestima.  To  su  radna  mjesta  ljudi  koji  su  zaposleni  u  spasiteljskoj  sluzbi.  Njihov  zadatak  je  stalno  posmatranje  i  obilazenje  kupalista,  a  u  slucaju  potrebe  i  brza  intervencija  primijete  li  da  kupac  pokazuje  znakove  slabosti,  zamora  ili  potpune  nemoci  da  se  odrzi  na  vodenoj  povrsini.  U  takvim  trenutcima  zivot  kupaca  ovisi  o  brzini,  spretnosti  i  prisebnosti  spasitelja  koji  mu  zuri  u  pomoc.  Spasiteljska  sluzba  ima  visoke  kriterije  u  odabiru  i  zaposljavanju.  Provjere  tjelesne  spremnosti  i  psihicke  stabilnosti   su  rigorozne.  Na  ispitu  prolaze  samo  oni  natjecatelji  koji  ispunjavaju  standarde. Iako  sigurno  ima  i  onih  kupaca  koji  ce  reci: "Meni  na  plazi  ne  treba  spasitelj,  zato  sto  sam  siguran  u  svoju  plivacku  vjestinu!", cinjenica  je  da  se  vecina  ljudi  ipak  osjeca  sigurnije  kad znaju  da  su  oni  uvijek  tu  negdje  blizu  nas.  Nazalost,  znalo  se  dogoditi  da  se  utope  upravo  oni  plivaci  koji  su  bili  sigurni  da  se  takvo  sto  njima  nikad  ne  bi  moglo  desiti.

Poruka  Biblije  usredotocena  je  na  osobu  Isusa  Krista.  Njegovo  ime  znaci: Gospodin  spasava,  Gospodin  je  spasenje.  Krist  znaci  pomazanik.  U   Lukinom  evandjelju  opisan  je  covjek  imenom  Simun.  On  je  bio  u  hramu  upravo  kad  su  Josip  i  Marija  izvrsavajuci  propis  Zakona  donijeli  Isusa  da  ga  prikazu  Gospodinu.  Ovaj  pobozni  covjek  nije  mogao  sakriti  radost  kad  je  u  njihovom  narucju  ugledao  malo  dijete: "Moje  oci  su  vidjele  spasenje,  koje  si  pripravio  svim  narodima". (Luka 2.30,31)

Da,  on  je  jedini  Spasitelj  ljudi!  Pitanje  koje  se  postavlja  jeste  ovo; treba  li  nam  spasitelj?  Osjecamo  li  potrebu  za  njim,  ili  smo  sigurni  u  svoje  plivacke  sposobnosti  u  uzburkanoj  zivotnoj  vodi?  Mozda  spadamo  u  skupinu  ljudi  koji  osjecaju  da  ce  prije  ili  kasnije  potonuti  ispod  povrsine,  ali  nismo  sigurni  ima  li  Onaj  koji  se  objavio  kao  Spasitelj  svih  ljudi,  snagu  i  moc  da  nas  spasi  od  utapanja?

Je  li  to  razlog  zasto  zazivamo  neke  druge  "spasitelje", u  koje  ipak  imamo  vise  povjerenja?

Sta  nas  potice  da  lazemo, varamo, krademo, psujemo, mrzimo, ubijamo, pijancimo, drogiramose, bludimo, kockamo, stujemo  idole  i  cinimo druge  grijehe? Duhovna  smrt  koja  vlada  u  nasem  srcu!  Ona  je  generator  koja  proizvodi  gresno  djelovanje  u  nasem  zivotu.  Sotona  je  upravitelj  tog  generatora.  On  nam  kaze: "Samo  uzivaj  u  svom  grijehu.  Samo  se  jednom  zivi"!  Medjutim, otac  lazi (sotona)  ljudima  ne  kaze  cijenu  uzivanja  u  grijehu.  Jesmo  li  se  ikad  pitali  koliko  ce  nas  kostati  grijesan  zivot  kad  se  bude  svodio  racun, a  to  ce  se  sigurno  dogoditi.  Imamo  li  hrabrosti  pogledati  iznos?  Biblija  kaze  "da  je  placa  za  grijeh  smrt". (Rimljanima 6.23)

Mnogi  ljudi  vec  za  svoga  zivota  pokusavaju  izmiriti  racun.  Zato  postaju  religijozni,  cine  mnoga  djela  koja  smatraju  dobrim,  iskupljuju  se  na  sve  moguce  nacine  koje  smatraju  ispravnim.

Nista  od  toga  nije  ugodno  Bogu.  Placa  grijeha  je  smrt  duhovne  prirode, u  konacnici  vjecno  odvojenje  od  Boga.  Nitko  od  nas  nema  dovoljno  da  plati  racun.  Mozda  mislimo,  pa  nisam  u  zivotu  pogrijesio  vise  od  deset  puta.  To  kazemo  u  neznanju  zato sto  nemamo  spoznaju  sirine  grijeha.  Dovoljno  je  sto  smo  duhovno  mrtvi  u  srcu,  cak  i  da  smo  pogrijesili  samo  jedan  put,  a  budimo  sigurni  da  se  to  desilo  vise  puta.  Netko  je  platio  cijenu  naseg  grijeha.  O  tome  mozda  nemamo  pojma,  ili  smo  nesto  culi,  ali  nije  nam  privuklo  paznju.  Sad  je  vrijeme  da  cujemo!  Nema  vaznije  poruke  za  nas  zivot!  Isus  Krist  je  na  golgotskom  krstu  platio  cijenu  nasih  grijeha.  Iz  Njegovog  izmucenog  tijela  tekla  je  krv.  Biblija  kaze  "da  bez  prolijevanja  krvi  nema  oprostenja". (Hebrejima 9.22)  Sjetimo  se  svog  zadnjeg  grijeha  i  budimo  sigurni; i  zbog  tog  pocinjenog  zlodjela,  On  je  prolio  svoju  nevinu  krv.  Kupamo  se  u  moru  svojih  grijeha  i  znamo  da  ne  mozemo  platiti.  Isus  je  Spasitelj  na  obali  koji  nam  nudi  svoju  probodenu  ruku.  Zazovi  Isusa  Krista,  i  zahvali  mu  sto  je  platio  tvoj  racun.  Ako  to  prihvatimo  vjerom,  tad   moramo  prestati  sa svakim  pokusajem  placanja  racuna  za  nase  grijehe. Takvim  postupkom  zapravo  bi  dokazali  da  ne  vjerujemo  u  istinu  da  je  Isus  platio  nas  racun,  a  to  je  upravo  ono  sto  najvise   zalosti  Boga.

Sveti Duh je Duh istine. Isus kaze: "I  ja cu  moliti  Oca, pa  ce  vam dati  drugog pomagaca - utjesitelja  da  bude  sa vama  dovijeka, Duha istine, koga  svijet  ne  moze  da  primi, jer  ga  ne  vidi  i  ne  poznaje; vi ga poznajete, zato  sto  boravi  kod  vas  i  bice  u  vama." (Ivan 14.16-17)

Ovo  velicanstveno  obecanje  koje  je   Gospod  Isus  dao  svojim ucenicima stvarnost je koju  su  oni  dozivjeli  i  stvarnost  je  koju, po  Bozijoj  milosti, narod  Boziji  i  danas  dozivljava. Dakle,  Isus  salje Svetoga  Duha  koji  dolazi  od  Oca.  Svijet  ne  poznaje  Svetoga  Duha, kao, nazalost, ni  mnogi  koji  se  nazivaju  hriscanima.  Isusovi  ucenici  poznaju  Svetoga  Duha  jer  Isus  kaze  da  je  s  njima  i  da  ce  biti  u  njima.

Dakle,  dragi  moji,  ovo  nije  nesto  sto  se  tice  proslosti,  nesto  sto  se  samo  jednom  dogodilo,  nego  ovo  pokazuje  namjeru  Boziju  da  ce  Duh  Sveti  biti  glavni  faktor  djelovanja  Njegove  Crkve  do  kraja  njenog  postojanja  ovdje  na  zemlji.

Sveti  Duh  ce  nas,  kaze  Isus,  uputiti  u  svaku  istinu.  On  ce  nam  napomenuti  ono  sto  je  Isus  rekao.  Kada  gledamo  ovu  svetu  Boziju  Rijec,  mozemo  vidjeti  kako  je  ona  nadahnuta  Svetim  Duhom  Bozijim.  Apostol  Petar  kaze  da  su  nadahnuti  Boziji  ljudi  pisali  ovu  svetu  Boziju  Rijec.  Moram  vam  reci  da  svetu  Boziju  Rijec  mogu  razumjeti  samo  sveti  Boziji  ljudi  u  kojima  boravi  Sveti  Duh.  Jer  On  je  taj  koji  ce  ih  uvesti  u  svaku  istinu.

Covjek  moze  citati,  covjek  moze  znati  mnoge  stvari  na  pamet,  ali  ako  nas  Sveti  Duh  ne  uvede  u  stvarnu  zivotnu  istinu  onoga  sto  je  Njegova  stvarna  bozanska  volja,  onda  ce  nam  Bozija  Rijec  ostati  i  dalje  sakrivena  i  nazalost,  nas  ce  zivot  ostati  nepromijenjen. 

-Ljudi  su  govorili  da  ce  Kristofor  Kolumbo  doploviti  do  ruba  zemlje  i  onda  se  strmoglaviti,  ali  on  je  1492. otkrio  Novi  svijet - Ameriku.

-Mnostvo  je  ismijavalo  bracu  Wright  zbog  njihovog  pokusaja  konstruiranja  stroja  za  letenje,  ali  1903.  oni  su  poletjeli  prvim  zrakoplovom.

-Alberta  Einsteina  je  njegov  skolski  ucitelj  proglasio  za  izgubljenim  slucajem,  a  on  je  postao  najpoznatijim  znanstvenikom 20. stoljeca.

-Muzicari  i  kriticari  su  potcjenjivali  Richarda  Wagnera  i  izvizdali  njegovu  glazbu,  medjutim  njegova  su djela  transformisala  svijet  glazbe.

-Georgea  Westinghousea  su  svi  ozloglasili  kao  ludjaka  jer  se  usudio  zakociti  lokomotivu  pomocu  zraka,  dok  se  danas  njegove  zracne  kocnice  primjenjuju  svuda  u  svijetu.

Smijemo  se  i  ponekad  se  uznemirimo  kad  vidimo  kako  je  velika  vecina  cesto  u  krivu  i  mozda  negoduje  naocigled  svog  odbijanja  da  prihvati  nesto  novo  i  drugacije.  Ali  biti  u  zabludi  posebno  je  ozbiljna  stvar  kad  se  radi  o  nasem  odnosu  prema  Bogu,  nasem  Stvoritelju.  Tada  je previse  toga  u  opasnosti.  Zasto?

Jer  smo  ti  i  ja  podbacili  i  grijesili  prema  Bogu  i  ljudima.  Zasluzujemo  Boziji  pravedan  sud.  Njegova  rijec  u  Bibliji  kaze: "placa  za  grijeh  je  smrt"  vjecno odvojenje  od  Boga. Ali  Bog    nam  nudi  vjecni  zivot  kroz  Isusa  Krista,  naseg  Gospodina: "Da,  Bog  je  tako  ljubio  svijet  da  je  dao  svog  jedinorodjenog  Sina  da  ne  pogine  ni  jedan  koji  u  njega  vjeruje,  vec  da  ima  zivot  vjecni".(Ivan 3,16)

U  mnogocemu  mozes  biti  u  zabludi,  ali  ne  dovedi  sebe  u  opasnost  da  krivo  prosudjujes  o  Isusu  Kristu! 

Ovakav  kakav  jesi,  mozes  se  spasiti  vjerom.  Tvoji  ce  ti  grijesi  tada  biti  oprosteni,  a  mir  Boziji  ispunit  ce  tvoj  zovot: "A  svima  koji  ga  primise  dade  vlast  da  postanu  djeca  Bozija: onima  koji  vjeruju  u   njegovo  ime. (Ivan 1,12)

Sto  ili  koga  ces  odabrati?  Vecinu  covjecanstva  ili  Isusa,  Bozijeg  Sina?

Dakle,  kao  sto  smo  vec  rekli, vjerovanje  u  Isusa  kao  dobrog  ucitelja  nije  opcija. Isus  je  jasno  i  neosporno  tvrdio  da  je  Bog.  Ako  On  nije  Bog,  onda  je  lazac,  u  tom  slucaju  nije  ni  prorok,  ni  dobri  ucitelj,  ni  Boziji covjek.  U  pokusaju  da  obrazloze  Isusove  rijeci  na  neki  drugi  nacin,  moderni  "znanstvenici" tvrde  da  "pravi,  povijesni  Isus"  nije  rekao  mnoge  stvari  koje  mu  Biblija  pripisuje.  Medjutim,  tko  smo  mi  da  osporavamo  Boziju  rijec  o  tome sto  Isus  jeste  ili  nije  rekao?  Kako  moze  "znanstvenik"  2000  godina  nakon  Isusa  imati  bolji uvid  u  ono  sto  Isus  jeste  ili  nije  rekao   od  onih koji  su  s  njim  zivjeli, sluzili  mu  i  koje  je  sam  Isus  ucio.

Zasto  je  pitanje  Isusova  identiteta  tako  vazno?

Zasto  je  vazno  je  li  On  Bog  ili  nije?  Najvazniji  razlog  zasto  Isus  mora  biti  Bog  jest  taj  da  ako  On  nije  Bog,  njegova  smrt  nije  bila  dovoljna  da  plati  kaznu  za  grijehe  citavoga  svijeta.  Samo  je  Bog  mogao  platiti  tako  beskrajnu  kaznu.  Isus  je  morao  biti  Bog  kako  bi  mogao  platiti  nas  dug.  Isus  je  morao  biti  covjek  kako  bi  mogao  umrijeti.  Spasenje je  dostupno  samo  vjerom  u  Isusa  Krista!  Isusovo  bozanstvo  je  razlog  zasto  je  On  jedini  put  do  spasenja.  Isusovo  bozansvo  je  razlog  zasto  je  On  rekao:

 "Ja  sam  put,  istina  i  zivot,  niko  ne  dolazi  k  Ocu  osim  kroz  mene" (Ivan 14,6)

Ivan 1,1  kaze "Rijec  bijase  Bog".  Ivan 1,14  kaze  da  je  "Rijec  tijelom  postala".  Ovo jasno  upucuje  na  to  da  je  Isus  Bog  u  tijelu.  Ucenik  Toma  izjavio  je  o  Isusu: "Gospodin  moj  i  Bog  moj" (Ivan 20,28).  Isus  ga  ne  ispravlja.  Apostol Pavle  opisuje  ga  kao "... velikoga  Boga,  nasega  Spasitelja,  Isusa  Krista" (Titu 2,13).  Apostol  Petar  kaze  isto  "... nas  Bog,  Spasitelj  Isus  Krist"  (2 Petrova 1,1).  Bog  Otac  je  takodjer  svjedok  Isusova   punog  identiteta:  "Za  svog  Sina  veli: Prijestolje  Tvoje,  Boze,  postoji  vjecno  i  zezlo  tvoga  kraljevskog  dostojanstva" (Hebrejima 1,8).  Starozavjetna  prorocanstva  o  Kristu  navjescuju  njegovo  bozanstvo: "Jer  dijete  nam  se  rodilo,  sina  dobismo;  na  plecima  mu  je  vlast.  Ime  mu  je: Savjetnik  divni,  Bog  silni,  Otac  vjecni,  Knez  mironosni" (Izaija 9,5).

Dakle,  sta  je  Isus  tvrdio  za  sebe?  Sta  kaze  Biblija  o  njemu? Pogledajmo  najprije  Isusove  rijeci  u  Ivanu 10,30:

"Ja  i  Otac  jedno  smo". 

Na  prvi  pogled  moze  nam  se  uciniti  da  ovo  nije  tvrdnja  da  je  Isus  Bog.  Medjutim,  pogledajmo  reakciju  zidova  na  njegovu  izjavu:

"Zbog  dobrog  te  djela  ne  kamenujemo  nego  zbog  hule  sto  se  pravis  Bogom,  iako  si  samo  covjek" (Ivan 10,33).

Zidovi  su  shvatili  Isusovu  izjavu  kao  tvrdnju  da  On  jeste  Bog.  U  sljedecim  stihovima  Isus  ne  korigira  Zidove  govoreci: Nisam  tvrdio  da  sam  Bog". 

To  upucuje  na  istinitost  Isusove  izjave  o  sebi  kao  Bogu:  "Ja  i  Otac  jedno  smo"  (Ivan 10.30).  Ivan  8,58  drugi  je  primjer.

Isus  je  rekao:  "Zaista,  zaista,  kazem  vam,  prije  nego  je  Abraham  bio,  Ja  Jesam".  Ponovo,  kao  odgovor  na  ovu  izjavu,  Zidovi  uzimaju  kamenje  kako  bi  kamenovali  Isusa (Ivan 8,59). 

Isus  je  objavio  svoj  identitet  kao  "Ja  Jesam"  sto  je  direktna  primjena  starozavjetnog  imena  za  Boga (Izlazak 3,14)   Zasto  bi  zidovi   ponovo  htjeli  kamenovati  Isusa  ako  nije  rekao  nesto  sto  su  oni  smatrali  bogohulnim,  naime  da  se  nazvao  Bogom?

Za  razliku  od  pitanja: "Postoji  li  Bog?", vrlo  se  malo  ljudi  pita  postoji  li  Isus  Krist.  Opcenito  je  prihvaceno  da  je  ISUS  zaista  bio  covjek  koji  je  hodao  zemljom   u  Izraelu  prije  vise  od  2000.  godina.  Rasprava  pocinje  kad  se  u  pitanje  dovede  Isusov  puni  identitet.  Gotovo  svaka  veca  religija  uci  da  je  ISUS  bio  prorok  ili  dobar  ucitelj  ili  Boziji  covjek.  Medjutim  Rijec  Bozija (Biblija),  nam  govori  da  je  ISUS  bio  beskrajno  vise  od  proroka,  dobrog  ucitelja  ili  Bozijeg  covjeka.

Nazalost, vecina  ljudi  kad  je  ISUS  u  pitanju  kaze  sljedece:

"Spreman  sam  prihvatiti  Isusa  kao  velikog  moralnog  ucitelja,  ali  ne  prihvacam  njegovu  tvrdnju    da  je  Bog".

To  je  upravo  ono  sto  niposto  ne  smijemo  da  mislimo  o  njemu.

Covjek  koji  je  bio  samo  covjek  i  izrekao  nesto  sto  je  ISUS  izgovarao  ne  bi  bio  veliki  moralni  ucitelj.  Bio  bi  ili  ludjak - ili  bi  bio  Sotona  iz  pakla.  Moras  odluciti.  Ili  je  ovaj  covjek  bio,  i  jeste,  Sin  Boziji,  ili  je  ludjak  i  nesto  jos  gore...

Mozes  ga  smatrati  budalom,  mozes  ga  pljuvati,  i  ubiti  kao  demona,  ili  mozes  pasti  na  koljena  i  zvati  ga  Gospodom  i  Bogom.  Samo  nemoj  pokroviteljski  govoriti  o  Njemu  kao  o  velikom  ljudskom  ucitelju.  On  nam  nije  ostavio  tu  mogucnost.  Nije  ni  namjeravao.

         /nastavlja  se/

           youtu.be/4UVlzIOwb0c

   youtu.be/v0jpnARad40

        youtu.be/vpA9imDWVis

            youtu.be/aYfo93Cz6ko

Nismo  li  se  mogli  opravdati  na  neki  drugi  nacin?  Mozda  dobrim  djelima,  religijoznim  obredom  i  slicno?  Ne,  nismo!  Biblija  jasno  kaze: "Ta  nitko  sebe  ne  moze  otkupiti,  ni  za  se  dati   Bogu  otkupninu: zivotu  je  cijena  previsoka i  nikad  je  nece  platiti" (Psalm 49: 8,9) Bog  ne  priznaje  nikakav  drugi  nacin.

                          Za  koga  je  Isus  umro?

Da  li  je  Isus  umro  samo  za  Hrvate?  Ili  za  Srbe?  Sta  je  s  Bosnjacima, Kinezima, Albancima?  Isus  je  bio  Zidov  a  ne  Hrvat  ili  Talijan,  a  Biblija  jasno  uci  da  je  umro  za  sve  ljude  bez  obzira  na  naciju  i  boju  koze.  Isus  je  rekao  da  je  Bog  toliko  ljubio  svijet  da  je  dao  svog  jedinorodjenog  sina  da  ne  pogine  ni  jedan  koji  u  Njega  vjeruje,  nego  da  ima  zivot  vjecni. (Ivan 3,16)  Jesi  li  to  znao  ili  znala?

Oprostenje  grijeha  po  vjeri  u  Isusa  Krista  je  besplatni  dar  koji  ti  Bog  nudi,  ali  se  ne  uracunava  dok ga  licno  ne  primis.

                       Sta  trebas  uciniti?

 - Trebas  priznati  da  si  grijesnik!

 - Trebas  vjerovati  da  je  Isus  sin  Boziji  umro  zbog  tvojih   grijeha  i  uskrsnuo  zbog  tvog  opravdanja.

 - Trebas  Ga  zazvati  u  molitvi  i  prihvatiti  za  svog  gospodara  i  spasitelja!

Ako  to  ucinis  iskreno,  onda  te  Bog  nanovo  radja  i  salje  Duha  Svetoga  u  tvoje  srce  da  te  vodi,  odgaja  i  uci  da  zivis  po  Bozijoj  volji.  Nemoj  se  truditi  da  se  prvo  popravis  pa  onda  da  dodjes  Isusu.  Dodji  onakav  kakav  jesi  i  On  ce  te  promijeniti  i  uciniti  onakvim  kakvim  te  zeli.  Nemoj  govoriti  da  si  preveliki  grijesnik.  Zar  je  tvoj  grijeh  veci  od  krvi  koju  je  Isus  prolio  za  tebe?  Niti  govori  da  si  pravedan,  jer  varas  sam  sebe.

Dodji  Isusu  onakav  kakav  jesi  i  primi  Ga  za  svog  spasitelja,  gospodara  i  ucitelja.

Shvacas  li  sada  znacenje  smrti  i  uskrsnuca  Isusa  Krista? Vjerujes  li  i  prihvacas  sto  je  ucinio  za  tebe? Onda  SRETAN  USKRS!

Jeste  li  ikad  ozbiljno  razmislili  o  znacenju  Vaskrsa? Sta  to  mi  cestitamo  ljudima  i  sta  oni  nama  cestitaju?

Vjerujem  da  svi  pomisljamo  na  isto  kada  kazemo  rijec  Vaskrs.  Mislimo  na  jedan  od  najvecih  hriscanskih  praznika.Neki  pomisle  i  na  uskrsnuce  Isusa  Krista  od  mrtvih.Zalosno  je  ako se  nase  razmisljanje  tu  i  zaustavi  i  ne  zamislimo  se  ozbiljno o  znacenju  Vaskrsa.

Zasto  je  Isus,  Sin  Boziji  uopste dosao  na  ovaj   svijet?  Zasto  je  morao  patiti  i  biti  razapet  na  krstu?  Kakav  je  znacaj  toga  sto  je  Isus  umro  i  uskrsnuo?  Da  li  uopste  vjerujem  da  se  to  dogodilo?

Kada  razmisljamo  o  uskrsnucu  moramo  razmisljati  i  o  Kristovoj  smrti.  Kristova  smrt  i  uskrsnuce  su  temelji  Evandjelja  Kristovog.  Evandjelje  je  radosna  vijest  o spasenju  covjeka.  O  spasenju  od  grijeha,  pakla,  sotone,  o  spasenju  za  zivot  vjecni, o  spasenju  za  kraljevstvo  nebesko.   Ili,  s  druge  strane,  Evandjelje  je  radosna  vijest  o  Isusu  Kristu  koji  je  sin  Boziji  i  sin  covjeciji,  koji  je  umro  i  uskrsnuo radi  naseg  opravdanja  i  spasenja.  Zato  je  vrlo  vazno  da  ozbiljno  razmislimo  o  Isusovoj  smrti  i  uskrsnucu.

Ja  nisam  zadovoljan  danasnjim  uskrsnjim  i  bozicnim  porukama.  To  su  cesto  poruke  politicke  naravi.  Najgore  od  svega  je  sto  vrlo  cesto  imaju  malo  ili  nimalo  veze  s  Biblijom.  Danasnje  vjerske  vodje  ljudima  ne  propovijedaju biblijsku  poruku.  U  Vaskrsnjoj  poruci  koju  sam  citao  u  novinama  vjerski  vodja  je  zadovoljan  religijoznom  vanjstinom  svojih  vjernika,  a  potpuno  zanemaruje  njihovu  nutrinu.  Njegova  poruka  je  pohvala  ljudima  koji  vrse  religijozne  obrede  i  ceremonije,  a  srce  im  je  daleko  od  Boga.  U  njegovoj  poruci  nema  poziva  na  pokajanje  ljudima  koji  idu  u  crkvu,  niti  onima  koji  ne  idu.  On  uopste  ne  govori (ili  ne  zna  da  kaze  ili  mu  to  nije  vazno)  ko  je  Isus,  zasto  je  umro  na  krstu  i  zasto  je  uskrsnuo.  On  uopste  ne  govori  o  vaznosti  ovih  istina  za  ljude  koji  idu  u  njegovu  crkvu.  On  uopste  ne  govori  o  vaznosti  ovih  istina  za  ljude  koji  idu  u  druge  religije.

Kakav  je  znacaj  Isusove  smrti  i  uskrsnuca  za  muslimane,  zidove,  budiste,  ateiste.  Zar  je  Isus  umro  i uskrsnuo  samo  zato  da  bi  Hrvati  ili  Srbi  mogli  imati  blagdan  ili  praznik? 

U  hemiji - pretvorio  je  vodu  u  vino;

u  biologiji - rodjen  je  bez  prirodnog  zaceca;

u  fizici - dokinuo  je  zakon  gravitacije  hodajuci  vodom;

u  gospodarstvu - dokinuo  je  zakon  smanjivanja  hraneci  pet  hiljada  ljudi  sa  dvije  ribe  i  pet  hljebova;

u  medicini - lijecio  bolesne  i  slijepe  bez  ikakva  lijeka;

u istoriji - on  je  pocetak  i  kraj;

u  vladanju - rekao  je  da  ce  biti  nazvan: Savjetnik divni,  Knez  mira;

u  religiji - rekao  je  da  niko  ne  dolazi k Ocu  osim  po  njemu.

Pa  tko  je  taj?

To  je  ISUS  KRIST

Najveci  lik  u  ljudskoj  povijesti!

Isus - nije  imao  slugu, a  ipak  su  ga  zvali  Gospodinom!

Nije  imao  akademskog  naslova - a  ipak  su  ga  zvali Uciteljem!

Nije  studirao  medicinu - a  zvali  su  ga Iscijelitelju!

Nije  imao  nikakve  vojske - a  kraljevi  su  ga  se  bojali!

Nije  vodio  nikakve  bitke - a on  je  pobijedio  smrt!

Nije  pocinio  nikakva  zlocina - a  ipak  su  ga  raspeli!

Pokopan  je  u  grobu - on  ipak  i  danas  zivi!

Cast  nam  je  sluziti  takvome  Vodji  i  Kralju  koji  nas  ljubi!

Dostojan  je  slave  i  hvale!

Kralj  kraljeva  i  Gospodar, Alfa i  Omega,  Pocetak  i  Svrsetak! 

   youtu.be/_dnGBUcUomM

    youtu.be/iQqN7g6DAlY

Bacite  svoju  brigu  na  Boga!  Lakse  kazati  nego  uraditi.  Brige,  cini  se,  ne  prelaze  tako  lahko  s  nasih  na  Bozija  ramena.  Kako  baciti  brigu  na  Boga?  Kada  apostol  Pavle  podstice  Filipljane  da  "ne  budu  zabrinuti",  on  daje  odgovor  na  to  pitanje: "...nego  u  svemu  molitvom  i  moljenjem  sa  zahvaljivanjem  neka  se  vase  molbe  Bogu  ocituju!" (Filipljanima 4,6).  Molitva!  To  je  kljuc!  Sve  zavisi  od  toga  da  li  odlucimo  da  sa  svojim  problemima  i  strahovima  ostanemo  sami,  da  oko  njih  neprestano  kruzimo,  da  ih  puni  sumnje  u  mislima  prevrcemo,  ili  pak  odlucimo  da  se  u  molitvi  okrenemo  mocnom  Bogu,  kome  je  stalo  do  nas!  Kao  djeca  k  svom  ocu,  tako  mozemo  doci  k  Bogu  da  sa  njime  porazgovaramo  o  onome  sto  nas  brine - o  nasim  malim  i  velikim,  vaznim  i  nevaznim,  glupim  i  pametnim  problemima.  Sve  mozemo  donijeti  k  Bogu  sa  radosnom  sigurnoscu  da  je  u  Njega  spas.

Kada  nam  Biblija  kaze  da  nesto  ne  treba  raditi,  ona  nam cesto  u  isti  mah  kaze  da  nesto  mozemo,  smijemo  raditi.  U  hriscanstvu  zabrana  je  uvijek  samo  nalicje  mogucnosti  novog,  slobodnog  zivota  koji  nam  Bog  daje.  Tako  je  zapovijest: "Ne  budite  zabrinuti!"  samo  nalicje  naseg  prava  da  sa  svojih  ledja  stovarimo  breme  i  da  ga  bacimo  na  Boga: "Prebacite  na  njega  svu  svoju  brigu,  jer  on  se  brine  za  vas". (1 Pet. 5,7)

Neko  ce  prigovoriti  kako  samo  slabici  moraju  svoju  brigu  povjeriti  Bogu,  samo  oni  koji  sami  ne  mogu  izaci  na  kraj  sa  svojim  brigama.  To  je  tacno.  Ali  to  nije  prigovor!  Jer  briga  upravo  jeste  rezultat  nase  slabosti.  Ali  to  nije  slabost  koju  mozemo  prevladati.  Ona  nam  je  prirodjena  kao  ljudima.  Ona  izrasta  iz  naseg  nepoznavanja  buducnosti  i  nemogucnosti  da  njom  upravljamo.  Buducnost  nije  u  nasim  rukama.  To  je  cinjenica.  Ko  drugacije  misli,  taj  ce  se  brzo  otrijezniti.  Zato  predati  svoju  brigu  Bogu,  nije  izraz  nedostatka  hrabrosti,  vec  trijeznog  realizma  koji  uzima  ozbiljno  mogucnost  da  se  buducnost  nece  uvijek  odvijati  po  nasim  zeljama.

Buducnost  je  u  Bozijim  rukama.  Zato  trebamo  svoju  brigu  baciti  na  njega.  A  njemu  je  "stalo  do  nas" (1 Petr. 5,7).  Bog  se  brine  za  nas  i  on  to  cini  zato  sto  mu  nasa  sudbina  lezi  na  srcu.  Ptice  nebeske  vrijedne  su  njegovog  snabdijevanja,  te  ni  jedna  ne  padne  na  zemlju  bez  njegove  volje.  Koliko  vise  mi!  "Bog,  koji  nije  postedio  svog  sopstvenog  Sina,  nego  ga  je  predao  za  sve  nas,  kako  nam  nece  s  njim  i  sve  drugo  darovati?" (Rimljanima 8,32).

Suprotnost  "brizi  koja  nas  pritisce  i  ne  da  nam  mira"  nisu  ni  lijenost  ni  naivni  optimizam.  Suprotnost  brizi  je  povjerenje  u  Bozije  snabdijevanje.

Govori  onaj  koji  svjedoci  ovo: da,  doci  cu  skoro! Amin. Da,  dodji,  Gospodine  Isuse.  (Otkrivenje 22.20)

    youtu.be/3yXXSEbITt4

Neki  imaju  veoma  lahko  rjesenje  za  zabrinutost. Onda  kad  bi  drugi  na  njihovom  mjestu  vec  osijedili zbog  brige, oni  se  sale,  pjevaju.  Humorom,  veseljem  potiskuju  brigu. Smiju  joj  se  u  oci.

U  svakom  slucaju  to  je  pametnije  nego  nocima  ne  sklopiti  oka  od  brige. Prvo, mi se  ne  brinemo  samo  s  obzirom na  ono  sto  ce  nam  se  stvarno  dogoditi,  nego  s  obzirom  na  ono  sto  nam  se  sve  moze  dogoditi. Ustvari,  psiholozi  nam  kazu  da  se  tri cetvrtine  nasih  briga  nikad  ne  ostvare,  u  75 %  slucajeva  brinemo  se   "u  prazno"!  Drugo,  zabrinutost  nicemu  ne  koristi: "Ko  od  vas  moze  brineci  se  dodati  zivotu  svome  jedan  lakat?" (Matej 6.27).

Ne  samo  da  zabrinutost  nicemu  ne  koristi,  ona  je  stetna  i  to  ne  samo  po  zdravlje.  Koliko  svoje  fizicke  energije  potrosimo  brinuci  se  uzalud  kada  bismo  umjesto  toga  mogli  mirno  raditi  nesto  korisno!

Okrenuti  brigu  na  veselje  bolje  je  nego  pustiti  da  briga  ovlada  nama,  ali  ni  to  nije  rjesenje.  Veselili  se  mi  ili  ne,  buducnost  je  nesigurna.  To  sto  se  75%  nasih  briga  ne  ostvari  ne  pomaze  nam  mnogo  zato  sto  ne  znamo  koje  ce  se  ostvariti  a  koje  ne.  Zato  protiv  brige  ne  pomaze  naivni  optimizam:  sve  ce  to  vec  nekako  biti  dobro.  Cinjenica  je  da  mi  ne  znamo  da  li  ce  sve  biti  dobro  ili  ne.  Dobrih  razloga  da  se  ne  brinemo  imamo  samo  onda  kada  smo  potpuno  sigurni  s  obzirom  na  buducnost.  Tek  onda - ali  onda  zaista! - mozemo  bezbrizno  udariti  brigu  na  veselje.  

    www.youtube.com/watch

Gdje  su  ljudi,  tamo  je,  cini  se  i  briga.  Odrasli,  cesto  govore  o  bezbriznom  djetinjstvu.  Ali  to  su  price  za  "veliku"   djecu.  Odrasli  mastaju  o  bezbriznom  djetinjstvu  zato  sto svoje  brige  iz  djetinjstva  vise  ne  uzimaju  ozbiljno - cine  im  se  djetinjaste.  Ali  i  djeca  se  brinu,  isto  kao  sto  se  brinu  i  starci.  Briga  je  s  nama  "od  kolijevke  pa  do  groba".

Razlog  je  jednostavan.  Ne  znamo  sta  nam  donosi  buducnost.  Iz  njenog  tajnovitog  krila  moze  nam  doci  dobro,  a  moze i  zlo.  Od  tog  zla,  koje  je  uvijek  moguce,  strepimo.  Njega  se  bojimo.  Zato  se  brinemo.

U  svom  govoru  na  gori  Isus  jednostavno  zapovijeda  svojim  ucenicima  da  se  ne  brinu:  "... ne  brinite  se  za  svoj  zivot,  sta  cete  jesti  ili  sta  cete  piti" (Matej 6,25).  Te  rijeci  Isus  je  rekao  ljudima  koji  su  morali  zivjeti  od  danas  do  sutra.  Prema  nasim  standardima,  imali  su  svakog  razloga  za  brigu.  Poput  mnogih  ljudi  u  svijetu  danas,  Isusovi  sugradjani  su  vecinu  svog  zivota  prozivjeli  praznog  stomaka.  Jedan  denar,  koji  je  radnik  dobio  na  kraju  radnog  dana,  bio  mu  je  taman  dovoljan  da  sljedeci  dan  prehrani  svoju  porodicu.  Ako  jedan  dan  nije  bilo  posla,  sljedeci  dan  se  gladovalo.  Ljudima  u  takvoj  situaciji  Isus  kaze  da  se  ne  brinu!

Kad  dobro  razmislimo  o  toj  Isusovoj  zapovijesti,  dodje  nam  da  se  - zabrinemo!  Mozemo  li  je  uopste   izvrsiti?  Mozemo  li  ostvariti  bezbriznost  poljskih  ljiljana  i  nebeskih  ptica? Ako  mozemo,  kako?

Godine  polahko  prolaze,  a  jos  nemam  momka: Sta  ce  biti  sa  mnom?  Hocu  li  ostati  sama?  Toliko  puta  sam  pokusao,  ali  posto  nemam  "veze",  sve  je  uzalud: Hocu  li  ikad  naci  posao?  Cijene  su  opet  skocile,  a  plata  je  ostala  ista: Sta  cemo  jesti,  u  sta  cemo  se  obuci?  Kako  cemo  sastaviti  kraj s  krajem  pored  tolikih  kredita,  pored  djece  koja  idu  u  skolu?  Sin  mi  radi  na  opasnom  radnom  mjestu:  Sta  ako  mu  se  nesto  dogodi?  Star  sam  i  bolestan:  Hoce  li  se  moji  brinuti  za  mene  i  onda  kad  budem  slab  i  od  mene  ne  bude  bilo  puno  koristi  ili  cu  smrti  morati  gledati    u  oci  napustena,  bespomocna?

Pitanja  se  nizu.  Upucena  su  buducnosti.  Puna  su  zebnje  i  straha.  Brige!   Sjedimo  sami  u  svojoj  sobi  i  pocnemo  misliti  o  buducnosti: kao  da  gledamo  film  strave  i  uzasa...  I  koliko  ga  samo  dugo  moramo  gledati!  Kad  nas  jednom  uhvate,  brige  nas  ne  pustaju  lahko:  muce  nas,  cine  nas  nemirnim,  stalno  nas  guraju  na  posao - da  osiguramo  buducnost.

                                  (nastavlja  se )

"Blago  vama  kad  vas  budu  grdili  i  progonili  i  kad  vam  zbog  mene  budu  lazno  pripisivali  svaku  vrstu  opacine!" (Matej  5,11)

Poslednje  blazenstvo  izgleda  kao  ponavljanje  predhodnog.  Medjutim,  postoji  jedna  razlika.  U  predhodnom  stihu  tema  je  bila  proganjanje  zbog  pravednosti;  ovdje  je  to  proganjanje  zbog  Hrista - zbog  Hristove  osobe,  zbog  pripadnosti  Hristu.

Gospod  je  znao da  ce  njegovi  ucenici  biti  zlostavljani  zbog  svoje  povezanosti  sa  njime  i  odanosti  njemu.  Istorija  je  to  bezbroj  puta  i  potvrdila:  od  samog  pocetka  svijet  je  proganjao,  zatvarao  i  ubijao  Hristove  sljedbenike,  cak  i  "u  ime  boga". (Ivan 16,2-3)

"Radujte  se  i  veselite  se,  jer  je  velika  plata  vasa  na  nebesima:  tako  su  gonili  proroke  prije  vas!" (Matej 5,12)

Trpjeti  zbog  Isusa   je  povlastica  koja  donosi  radost.  Velika  plata  ocekuje  one  koji  tako  postaju  sudrugovi  proroka  u  muci.  Isusovi  starozavjetni  predstavnici  ostali  su  vjerni  uprkos  proganjanju.  Svi  koji  oponasaju  njihovu  odanu  hrabrost  djelice  njihovu  sadasnju  radost  i  buducu  slavu.

Dakle,  "Blazenstva"  predstavljaju  portret  uzornog  gradjanina  Hristovog  carstva.

Blago  onima  koji  su  cista  srca,  jer  ce  Boga  gledati!" (Matej 5,8)

Onima  koji  su  cistog  srca  zagarantovano  je  da  ce  Boga  gledati.  Osoba  cistog  srca  je  ona  ciji  motivi  nisu  necist (sebicni),  cije  misli  su  svete,  cija  je  savijest  cista.

Izraz  "oni  ce  Boga  gledati"  moze  se  razumjeti  na  nekoliko  nacina.  Prvo: oni  cistog  srca  gledaju  Boga  sada  kroz  zajednistvo  u  Rijeci  i  Svetog  Duha.  Drugo: oni  kadkad  vide  nadprirodne  pojave  ili  vizije  koje  im  Gospod  prikazuje.  Trece:  oni  ce  gledati  Boga  u  osobi  Isusa  Hrista  kad  on  ponovo  dodje.  Cetvrto:  oni  ce  gledati  Boga  u vjecnosti.

"Blago  mirotvorcima,  jer  ce  se  sinovi  Boziji  nazvati!" (Matej 5,9)

Obratite  paznju  da  Gospod  ne  govori  o  ljudima  mirotvornih  sklonosti  ili  onima  koji  vole  mir.  Misli  na  one  koji  aktivno  ostvaruju  mir,  koji  tako  djeluju,  zive.  Mirotvorci  su  nazvani  sinovima  Bozijim.  To  nije  nacin  na  koji  oni  postaju  djeca  Bozija - to  se  moze  dogoditi  samo  primanjem  Isusa  Hrista  za  svog  licnog  Spasitelja (Ivan 1,12). Gradeci  mir,  vjernici  pokazuju  i  dokazuju  svijetu  da  su  zaista  sinovi  Boziji,  a  Bog  ce  ih  jednog  dana  potvrditi  kao  ljude  koji  pripadaju  njegovoj  porodici.

"Blago  prognanima  za  pravednost,  jer  je  njihovo  carstvo  nebesko!" (Matej 5,10)

Sljedece  blazenstvo  se  bavi  onima  koji  su  progonjeni,  ali  ne  zbog  vlastitih  zlodijela  nego  zbog  pravednosti.  Carstvo  nebesko  je  obecano  onim  vjernicima  koji  trpe  zbog  cinjenja  dobrih  djela.  Svijet  ih  ne  voli,  jer  njihova  cestitost  osudjuje  taj  isti  bezbozni  svijet.  Iznosi  na  vidjelo  njegovo  neprijateljstvo  prema  Bogu  i  pokvarenost.  Ljudi  mrze  pravedan zivot  zato  sto  on  razotkriva  njihovu  vlastitu  nepravednost.

"Blago  krotkima,  jer  ce  oni  naslijediti  zemlju"! (Matej 5,5)

Treci  blagoslov  je  objavljen  krotkima,  oni  ce  Zemlju  naslijediti.  Po  prirodi  ti  ljudi  mogu  biti  lakoumni,  temperamentni  ili  grubi,  ali  kad  se  ponize  i  predaju  sebe  Hristovom  Duhu,  oni  postaju  krotki  ili  blagi.  Krotkost  znaci  prihvatanje  svog  nizeg  polozaja.  Krotka  osoba  ja  sama  po  sebi  ponizna  i  blaga,  premda  moze  biti  lav  za  Boga  ili  u  odbrani  drugih. Krotki  ne  naslijedjuju  zemlju  sada;  prije  bi  se  reklo  da  primaju  zlostavljanje,  nepravdu  i  otimanje  dobara.  Ali  oni  ce  doslovce  naslijediti  Zemlju  kad  Isus,  Car  nad  carevima,  zavlada  na  hiljadu  godina  u  miru  i  blagostanju  nad  Zemljom.

"Blago  gladnima  i  zednima  pravednosti,  jer  ce  se  oni  nasititi!" (Matej 5,6)

Dalje,  blagoslov  se  daje  gladnima  i  zednima  pravednosti:  obecano  im  je  da  ce  se  nasititi.  Ti  ljudi  zude  za  pravednoscu  u  vlastitom  zivotu; prizeljkuju cestitost,  postenje  i  pravdu  u  drustvu.  Ljudi  sa  ovakvim  "apetitom"  ce  biti  obilato  zadovoljeni  u  Hristovom  buducem  carstvu;  oni  ce  biti  nasiceni,  jer  ce  onda  vladati  pravednost,  a  pokvarenost  ce  ustupiti  mjesto  najvisim  moralnim  mjerilima.

"Blago  milosrdnima,  jer  njima  ce  biti  iskazano  milosrdje!" (Matej 5,7) 

Ucarstvu  Hristovom  milosrdni  ce  biti  blagoslovljeni: "...jer  ce  primiti  milosrdje".  Biti  milosrdan  znaci  biti  djelujuce  samilostan,  tj.  iskazivati  milost  drugima.  U  sirem  smislu  to  znaci  pomoci  u  potrebi  onima  koji  sebi  samima  ne  mogu  pomoci.  Milosrdni  ce  zadobiti  milosrdje.  Ovim  Isus  ne  misli  na  milost  spasenja  koju  Bog  daje  grijesniku  koji  povjeruje;  ta  milost  ne  zavisi  od  covjekovog  milosrdja - to  je   besplatan,  bezuslovan  dar.  Gospod  zapravo  govori  o  svakodnevnom  milosrdju  potrebnom  za  hriscanski  zivot  i  milosrdju  u  onaj  buduci   Dan  kada  ce  se  razmotriti  sva  nasa  djela. (1 Korincanima 3, 12-15)

   www.youtube.com/watch

"Blago   duhovno  siromasnima,  jer  je  njihovo  carstvo nebesko!"  (Matej 5,3) 

Prvi  blagoslov  se  odnosi  na  siromahe  u  duhu.  To  se  ne  odnosi  na  urodjene  sposobnosti  vec  na  covjekov  hotimican  izbor  i  disciplinu.  Siromasi  u  duhu  su  oni  koji  priznaju  vlastitu  bespomocnost  i  oslanjaju  se  na  Boziju  svemoc.  Oni  osjecaju  svoju  duboku  duhovnu  potrebu  a  njeno  zadovoljenje  nalaze  i  vide  samo   i  jedino  u  Bogu.  Carstvo nebesko  pripada  jedino  takvim - siromasima - ljudima  koji  su  odbacili  ponos,  svoju  samodovoljnost  i  samouzvisivanje.

"Blago  zalosnima,  jer  ce  se  utjesiti!"  (Matej 5,4)

Blago  onima  koji  tuguju,  jer  ce  se  jednog  dana  utjesiti.  To  se  ne  odnosi  na  tugovanje  zbog  nevolja  zivota.  To  je  tuga  koju  covjek  iskusi  zbog  zajednistva  sa  Gospodom  Isusom.  To  je  aktivno  ucestvovanje  sa  Isusom  u  boli  i  grijehu  svijeta.  To  znaci  osjetiti   Isusovu  zalost,  koju  on  osjeca  kada  gleda  na  pali  svijet.  Medjutim,  to  ukljucuje  ne  samo  tugu  zbog  covjekovog  vlastitog  grijeha  vec  tugu  zbog  uzasnog  stanja  svijeta,  i  njegovog  odbacivanja  Spasitelja  i  propasti  onih  koji  odbijaju  prihvatiti  njegovu  milost.

Ovakvi  zalosni  ce  biti  utjeseni  u  nadolazecem  Danu  Gospodnjem  kada  ce  im  Bog  "obrisati  svaku  suzu  iz  ociju" (Otkrivenje 21,4).  Sve  svoje  tugovanje  vjernici  imaju  u  ovom  kratkom   zemaljskom   zivotu;  dok  za  nevjernike,  sadasnji  jad  je  samo  predukus  vjecne  tuge.

Kako  se  skupi  mnogo  naroda  i  kako  su  ljudi  iz  svih  krajeva  dolazili  k  njemu,  rece  im  usporedbu:

Izadje  sijac  da  sije  svoje  sjeme.  Dok  je  sijao,  neko  zrno  pade  kraj  puta,  pogazi  se  te  ga  pozobase  ptice  nebeske.  Neko  padne  na  kamen,  izniknu  i  sasusi  se,  jer  ne  imade  vlage.  Neko  padne  medju  trnje,  te  ga  ugusi  trnje  rastuci  skupa  s  njim.  Neko  pade  na  dobru  zemlju,  izniknu  i  rodi  strostruk  rod.  Kad  to  rece,  povika:

"Tko  ima  usi,  neka  cuje!"

Njegovi  ga  ucenici  upitase,  sto  znaci  ta  usporedba.  On  im  odgovori:

"Vama  je  dano  da  upoznate  tajne  kraljevstva  Bozijega,  a  drugima  se  daju  samo  u  usporedbama,  da  "gledaju, a  ipak  ne  vide,  i  slusaju,  a  ipak  ne  razumiju".

Ovo  je  znacenje  usporedbe:

Sjeme  je  Rijec  Bozija. "Kraj  puta",  to  su  oni  koji  uistinu  cuju  rijec,  zatim  dodje  djavo  te  je  iscupa  iz  njihova  srca  da  ne  vjeruju  i  ne  spase  se. 

"Na  kamen",  to  su  oni  koji  s  veseljem  prime  rijec  cim  je  cuju,  ali  nemaju  korijena; neko  vrijeme  vjeruju,  ali  u  vrieme  napasti  otpadnu  od  vjere.

Sto  "pade  medju  trnje",  to  su  oni  koji  cuju,  ali  ih  jos  na  putu  tjeskobne  brige,  bogatstvo  i  osjecajni  uzici  zaguse,  pa  ne  donesu  zrelih  plodova.

A  sto  pade "na  dobru  zemlju",  to  su  oni  koji  cuju  rijec  i  cuvaju  je  u  dobru  i  plemenitu  srcu  i  rode  rod  zbog  ustrajnosti.  (Luka  8. 4-15)

Nece  svaki  koji  mi  govori: "Gospodine,  Gospodine"!  uci  u  kraljevstvo  nebesko,  nego  onaj  koji  vrsi  volju  moga  nebeskog  Oca.  Mnogi  ce  mi  u  onaj  dan  reci: "Gospodine,  Gospodine,  zar  nismo  pomocu  tvog  imena  prorokovali,  pomocu  tvog  imena  izgonili  zle  duhove,  pomocu tvog  imena  cudesa  cinili"?  Tada  cu  im  reci: "Nikad  vas  nisam  poznavao.  Odlazite  od  mene  zlotvori"!

Svako  ko  slusa  ove  moje  rijeci  i  izvrsava  ih  moze  se  usporediti  sa  mudrim  covjekom  koji  svoju  kucu  sagradi  na  stijeni.  Udari  pljusak,  navalise  potoci,  dunuse  vjetrovi  i  jurnuse  na  tu  kucu,  ali  se  ona  ne  srusi  jer  je  sagradjena  na  stijeni.  Naprotiv,  svako  ko  slusa  ove  moje  rijeci,  a  ne  izvrsava  ih,  moze  se  usporediti  s  ludim  covjekom  koji  svoju  kucu  sagradi  na  pijesku.  Udari  pljusak,  navalise  potoci,  dunuse  vjetrovi  i  nasrnuse  na  tu  kucu  i  ona  se  srusi.  I  velika  bijese  njezina  rusevina. (Matej 7. 21-27)

               www.youtube.com/watch

 Ako  postajes  zaboravljen  ili  zapostavljen,  ako  te  se  namjerno  izbjegava,  a  ti  mozes  to  mirno  podnositi,  cak  zahvaljujes  u  svom  srcu  Bogu  za  uvrede  i  ponizenja

tada  je  to  pobjeda 

Ako  svako  neraspolozenje  svojih  bliznjih  svaku  njihovu  zalbu  ili  nestalnost,  svaku  povrsnost,  za  koje  ne  snosis  krivicu,  i  sve  to  ne  odobravas,  ali  podnosis  bez  srdzbe

tada  je  to  pobjeda

Ako  dobra  djela  koja  cinis,  ili  namjeravas  ciniti  budu  ismijavana,  ako  se  tvoje  zelje  ne  uvazavaju,  ako  se  tvoj  ukus  ne  postuje,  tvoj  savjet  ne  prima,  tvoji  pogledi  izruguju,  a  ti  to  u  ljubavi  sa  strpljenjem  prihvacas

tada  je  to  pobjeda

Ako  svaku  ludost,  svaku  nastranost,  svaku  duhovnu  bezosjecajnost,  ili  svako  grijesnikovo  suprotstavljanje  i  svako  proganjanje,  mozes  podnijeti,  kao  sto  je  Isus  podnosio

tada  je  to  pobjeda

Ako  si  zadovoljan  sa  svakom  hranom,  ili  svakom  odjecom,  svakom  psihozom  i  svakim  drustvom,  svakom  zivotnom  situacijom,  svakom  usamljenoscu,  koju  Bog  dopusta  za  tebe

tada  je  to  pobjeda

Ako  u  razgovoru  suvise  ne  istices  sebe  i  svoja  djela,  ako  ne  tezis  za  pohvalama,  nego  si  uistinu  zadovoljan  ostati  nepoznat

tada  je  to  pobjeda  

 Dragi  Boze.  Jesi  li  ti  stvarno  nevidljiv  ili  je  to  samo  trik? (Lucy  )

 Dragi  Boze,  zelim  biti  isti  kao  moj  tata  kad  odrastem, ali  ne  sa  toliko  puno  kose  posvuda. (Sam  )

 Dragi  Boze,  da  li  si  zamislio  da  zirafe  tako  izgledaju,  ili  je  to  bila  nezgoda? (Norma  )

 Dragi  Boze,  jos  uvijek  cekam   na   proljece,  ali  nikako  da  stigne.  Nemoj  zaboraviti.  (Mark  )

 Dragi  Boze,  umjesto  sto  pustas  da  ljudi  umiru  i  stalno  pravis  nove,  zasto  ne  bi  zadrzao  ove  koje  imas  sad?  (Jane  )

 Ne  moras  se  brinuti  za  mene,  ja  uvijek  gledam  obadvije  strane  kada  idem  preko  ceste.  (Dean  )

 Dragi  Boze,  bila  sam  na  vjencanju  i  oni  su  se  poljubili  u  crkvi,  da  li  je  to  ok?  (Neil  )

 Dragi  Boze,  ponekad  mislim  na  tebe  i  kad  se  ne  molim.  (Elliott  )

 Dragi  Boze,  hvala  ti  za  bebu  bracu,  ali  ono  sto  sam  se  molila  bio  je  psic.  (Joyce  )

 Dragi  Boze,  vjerujem  da  nije  lahko  voljeti  sve  ljude  na  cijelom  svijetu.  U  mojoj  obitelji  nas  je  cetvero  i  ja  nikako  ne  mogu  to  stalno  raditi.  (Nan  )

 Dragi  Boze,  ako  mi  das  cudesnu  lampu  kao  sto  ima  Aladin,  dat  cu  ti  sve  sto  pozelis,  osim  mog  novca  i  saha.  (Raphael  )

 Citali  smo  da  je  Edison  napravio  svjetlo.  Ali  u  nedeljnoj  skoli  su  rekli  da  si  ti  to  napravio.  Da  li  je  on  ukrao  tvoju  ideju?  (Donna  )

 Dragi  Boze,  mozda  Kain  ne  bi  ubio  Abela  da  je  svako  imao  svoju  sobu.  To  funkcionira  sa  mojim  bratom.     (Larry  )

   www.youtube.com/watch

Moram  vam  ispricati  nesto.  Neki  je  mladic  dosao  svom starom  ujaku  i  rekao  mu: "Ujace,  cestitaj  mi!  Danas  sam  maturirao!" - "Izvrsno", rece  mu  ujak, "evo  ti  pedeset   maraka,  pa  kupi  nesto  lijepo  sebi  za  nagradu. Ali,  reci  mi,  sta  namjeravas  dalje?"- "Dalje"?  zamisli  se  mladic.  "Mislim  da  cu  na  fakultet.  Htio  bih  postati  pravnik". - "Lijepo", nastavi  ujak, "a  potom"? - "Potom  cu  neko  vrijeme  biti  pravnik  na  sudu". - "Dobro",  rece  ujak,  "a  nakon  toga"? - "Nakon  toga  cu  postati clanom  pokrajinskog  suda".- "Fino,  a  sta  onda?"  nastavi  s  pitanjima  ujak. - "Pa,  ujace,  onda  cu  naci  sebi  zenu  i  zasnovati  porodicu".- "Bas  lijepo",  nastavi  ujak,  "a  onda?" - "Pa  nadam  se  da  cu  onda  postati  vrlo  utjecajan  sudac  ili  javni  tuzitelj". - "Dobro",  i  dalje  ce  ujak, "a  onda"? - "Onda  cu,  ujace, mladic  je  vec  polahko  postajao  nervozan, "onda  cu  u  penziju". - "Dobro,  a  poslije  toga"? neumoljivo  ce  ujak. - "Pa  onda  cu  dobivati  dobru  penziju  pa  cu  sagraditi  nekakvu  kucicu  i  saditi  jagode". - "Lijepo,  a  sta  onda?" i  opet  ce  ujak.  Mladic  je  vec  postajao  pomalo  ljutit: "Nakon  toga  cu  valjda  umrijeti!" - "A  tako,  rece  ujak, "a  onda?"  Vise  mu  nije  bilo  do  smijeha.  Obuzeo  ga  strah: "Tad  cu  umrijeti- i  sta  bi  onda  moralo  biti"? - "  I  sta  ce  biti  onda???" upita  ujak. - "Ujace",  odgovori  mladic, o  tome  jos  nikad  nisam  razmisljao".

"Sta?"  rece  ujak.  "Maturirao  si, a  glup  si  da  ne  vidis  dalje  od  nosa?  Ne  bi  li  trebao  covjek  kome  je  Bog  dao  razum  misliti  malo  dalje  od  toga? - Sta  ce  se  dogoditi  nakon  toga?" - Tu  mladic  brzo  odgovori: "Ujace,  pa  niko  ne  zna  sta  dolazi  nakon  smrti!" - "To  nije  istina,  dragi  moj,  rece  ujak: "postoji  neko  ko  savrseno  tacno  zna  sta  ce  biti  s  covjekom  nakon  njegove  smrti". To  je  Isus!  On je  rekao: "Sirok  je  put  koji  vodi  u  propast, a  uzak  je  put  koji  vodi  u  vjecni  zivot". Nakon  smrti  dolazi  Boziji  sud.  Covjek  moze  biti  izgubljen  ili  spasen!

Moram  vas  upozoriti  da  nije  dovoljno  isplanirati  zivot  samo  do  groba.  Covjek  se  mora  upitati: "A  sta  dolazi  nakon  toga"????

Prvo:

Boga  ljubi  svim  srcem,  svom  dusom  i  svom  snagom  svojom,  a  zatim  bliznjega  kao  samoga  sebe.

Drugo:

Ne  govoriti  lazno  svjedocanstvo.

Ne  teziti  za  uzitcima.

Siromasne  okrijepiti.

Zalosne  utjesiti.

Ne  zadrzavati  zlobu  u  srcu.

Ne  pruzati  lazan  mir.

Istinu  izrazavati  i  srcem  i  ustima.

Ne  vracati  zlo  za  zlo.

Mirno  trpjeti  progonstvo  zbog  pravde.

Svoje  pouzdanje  staviti  u  Boga.

Svakog  casa  nadzirati  svoje  ponasanje.

Svoja  usta  cuvati  od  pogresnih  i  opakih  rijeci.

Cesto  se  posvecivati  molitvi.

Ne  udovoljavati  tjelesnim  pozudama.

Boziju  Rijec  dnevno  izvrsavati  djelima.

Nikoga  ne  mrziti.

Ne  biti  zavidan.

Ne  voljeti  prepirke.

Izbjegavati  prezauzetost.

Postovati  starije.

Iz  ljubavi  prma  Isusu, moliti  za  neprijatelje.

Sa  zavadjenima  se  jos  prije  zalaska  sunca pomiriti.

Ne  ciniti  drugome  sto  ne  bi  htio  da  tebi  drugi  ucine.

Nepravdu  ne  nanositi,  a  nanesenu  strpljivo  podnositi.

Ne  biti  ohol.

Ne  mrmljati  i  gundjati.

Ljubiti  iskreno  svoje  neprijatelje.

U  Novom  zavjetu  ljekar  Luka  nam  iznosi  jednu  pricu  koja  nas,  sada,  jako  pogadja.  Gospodu  Isusu  Hristu  dosli  su  neki  ljudi.  Bili  su  uzbudjeni  i  uzasnuti  i  ispricali  su  strasan  dogadjaj: U  Jerusalimu  se  slavilo  prinosenje  zrtve.  Rimljani  su  u  takve dane,  kad  je  dolazilo  na  hiljade  ljudi,  bili  jako  nervozni.  A  tog  puta  doslo  je  do  strasne  nezgode.  Kasnije  niko  nije  umio  da  kaze  kako  je  sve  pocelo.  U  svakom  slucaju,  nekoliko  muskaraca  iz  slobodoljubive  Galileje  privuklo  je  paznju  rimskih  vojnika.  Doslo  je  do  sukoba  koji  je  zavrsio  pokoljem  Galilejaca.

Kad  su  ljudi  to  ispricali  Gospodu  Isusu,  iza  toga  je  stajalo  nijemo  pitanje:

"Kako  moze  Bog  da  dopusti  sve  to?"

Ali  nekoliko  dana  ranije,  ljude  je  uzasnuo  jedan  drugi  dogadjaj:  jedna  visoka,  teska  kula  srusila  se  i  zatrpala  18-toro  ljudi.

I  pitanje  je  opet  bilo  tu:  "A  Bog?!" 

 Neko  ko  je  vjerovatno  rado  objasnjavao  svojom  teologijom,  rece: "Pa,  mozda  su  ti  poginuli  bili  jako  zli  i  sada  ih  je  stigla  Bozija  kazna!"  Isus  ne  priznaje  ovaj  odgovor,  objasnjavajuci  da  mi  ne  mozemo  da  dokucimo  Bozije  tajne.  Ali  onda  je  rekao  nesto  sto  je  sve  jako  pogodilo.  To  sto  je  rekao  umirilo  je  jedne,  a  druge  uzbudilo:

"Ako  se  ne  pokajete (obratite)  svi  cete  isto  tako  propasti".

Ovim  nam  Gospod  jasno  govori:  Uzasne  stvari  koje  se  dogadjaju - uprkos  sveg  neobjasnjivog  mraka - poziv  su  i  opomena  Gospodnja,  svijetu  koji  zivi  bez  Boga.

Zar  ljudima  nije  potrebna  ovakva  opomena?

Evo  Bozijih zapovijesti:

"Ja  sam  Gospod,  Bog  tvoj!  Nemoj  imati  drugih  bogova  uza  me!"

Nas  novac,  nas  auto,  nas  posao,  nase  zdravlje,  nasa  djeca  su  bogovi  kojima  danas  sluzimo!

A  zapovijest:  "Ne  ubij! 

Biblija  kaze:  "Ko  mrzi  brata  svojega,  ubica  je".  Ako  je  to  istina - a  jeste!  - koliko  tajnih  ubistava  imamo  u  danu,  po  kucama  i  preduzecima!

Sad  slijedi  zapovijest:  "Ne  cini  preljube!" 

Kako  se  brakovi  cesto  prekidaju,  razvode  i  gaze!  Kako  cesto  se  ismijava  nevinost  kao  nesto  zaostalo!  Umjesto  da  se  Bozija  Zapovijest  shvati  ozbiljno,  govori  se  o  "seksualnoj  slobodi!"

"Ne  kradi!"

To  pocinje  sa  iznajmljenim  knjigama  koje  se  ne  vracaju.  Kada  bi  sve,  nepravedno  steceno,  moglo  da  vice,  nase  kuce  bile  bi  ispunjene  grajom.

"Ne  svjedoci  lazno  na  bliznjega  svoga!" 

Sta  smo  li  tek  uradili  od  ove  zapovijesti!  Javni  i  privatni  zivot  su  otrovale  klevete.  Bacamo  se  blatom  jedan  na  drugoga.  A  tek  zavist!  Zavist,  bas  posta  pokretac  politickog  zivota.

Sjecate  li  se,  kako  li  ono  rece  Isus?

"Ako  se  ne  pokajete  i  obratite,  svi  cete  isto  tako  propasti".

Tad  Bog  rascijepi  nebo  i  dade  svoga  Sina  da  bi  preko  njega  imali  oprostenje  grijeha,  zivot  i  blazenstvo.  A  sta  danas   radi  covjek   sa  ovim  Bozijim  poklonom?  Odbacuje  ga!  On  izjavljuje  da  ne  moze  da  zapocne  nista  s  tim,  u  svom  zivotu  punom  problema.

I  zato,  ne  bi  trebalo  vise  da  budalasto  pitamo: 

"Zasto  Bog  dopusta  takve  strahote?" Umjesto  toga,  trebalo  bi  da  cujemo  njegove  opomene  i  pozive  da  se  obratimo!

  www.youtube.com/watch

A  drugi   od  ucenika  njegovih  rece  mu:  Gospodine! dopusti  mi  najprije  da  idem  da  ukopam  oca  svojega.

A  Isus  rece  njemu:  hajde  za  mnom,  a  ostavi  neka  mrtvi  ukopavaju  svoje  mrtvace.  (Matej 8. 21-22)

Citajuci  ovo  mogli  bi  smo  pomisliti  da  je  Isus  bez  razloga  bio  grub.  U  stvari,  ova  izreka    u  jevrejskoj  kulturi  toga  vremena  je  znacila  nesto  drugo  u  odnosu  na  asocijaciju  koju  mi  imamo  danas.  Covjek  je  pomenutom  recenicom  zapravo  pitao  moze  li  da  odlozi  svoje  "skolovanje".  On  je  htio  da  saceka  dok  mu  otac  i  majka  umru,  jer  tad  bi  za  njega  vjerovatno  bilo  mnogo  jednostavnije  da  slijedi  Isusa.  Mozda  je  mislio:  "Gospode,  ako  sada  odem  kuci  i  kazem  da  pocinjem  da  slijedim  Tebe  kao  ucitelja,  bice  problema  i  sukoba".

Isus  zna  da  ce,  ako  ga  slijedimo  u  poslusnosti,  biti  konflikata.  To  je  dio  cijene  koja  treba  da  se  plati.  Pravo  ucenistvo,  tj.  radikalno  hriscanstvo,  definitivno  ce  uzrokovati  sukob  sa  onima  koji  ne  vjeruju  ili  vjeruju  na  konforan,  malogradjanski  nacin.

Isus  Hrist  nije  bio  konformist.  On  je  donio  istinu,  a  upravo  se  ta  istina  mnogima  nije  svidjela.  I  jos  uvijek  je  ta  istina  uzrok  konfliktima.  Ako  zivis  pobozan  zivot,  sveti  zivot,  dozvolis  Isusu  da  bude  Gospod  tvoga  zivota,  sigurno  je  da  ce  biti  ljudi,  koji  ne  samo  da  te  nece  voljeti,  nego  ce  te  cak  i  mrziti.

"Nije  sluga  veci  od  svog    Gospodara.  Ako  su  gonili  mene,  gonice  i  vas",  rekao  je  Isus  svojim  ucenicima.  Ove  rijeci  nisu  upucene  samo  prvoj  dvanaestorici  ucenika,  koje  uobicajeno  nazivam  apostolima,  vec  svim  pravim  Isusovim  sljedbenicima.  Svi  ce  biti  proganjani  i  gonjeni  zato  sto  postoje  neprijatelji  Isusovog  krsta.  Nekada  je  ta  cijena  ucenistva (kao  u  starom  Rimu)  bila  smrt;  nekada  (kao  jos  i  danas  u  Kini)  cijena  je  zatvor,  i  to  dugogodisnji;  kod  nas  u  evropskoj  kulturi  danasnjice  to  je  tek  izrugivanje  i  podsmijavanje  okoline,  ali  cijena  uvijek  postoji.

Dogodilo  se  da  jedan  covjek  poslije  sluzbe  u  crkvi,  podstaknut  Bozijom  Rijecju,  dodje  do  pastora  i  u  pokajnickoj  molitvi  predade  svoj  zivot  u  Isusove  ruke.  Poslije  molitve  pastor  mu  rece:

"Sada  kad  si  postao  Hristov  ucenik,  On  ti  porucuje  da  sve  sto  imas,  i  sve  sto  jesi,  pripada  njemu  i  treba  da  mu  sve  das".

Covjek  posegnu  u  dzepove,  izvadi  sve  zadrzavsi  samo  broj  od  gardarobe  uz  obrazlozenje:

"Da  mogu  podici  kaput".

"A,  imas  kaput",  rece  pastor,  "i  njega  da  das".

"Ali  u  njemu  su  mi  kljucevi  od  kola".

"Imas  kola?  I  njih  da  das".

"Ali,  ali  kako  cu  onda  kuci",  poce  da  protestuje  covjek.

"I  kucu  da  das",  neumoljivo  ce  pastor.

"Pa  dobro,  a  gdje  ce  zena  i  djeca  da  mi  zive", pobuni se  ovaj.

"O,  pa  ti  imas  zenu  i  djecu.  Moras  i  njih  da  das".

Malo  po  malo,  shvatajuci  da   nije  svoj,  vec  da  je  placen  punom  cijenom - Hristovom zrtvom - da  su  on  i  njegova  porodica,  imovina  i  sredstva - Hristovi,  stavise  da  je  i  njegov  zivot  Hristov,  covjek  predade  Hristu  sve.

Tada  pastor  ponovo,  uvjerivsi  se  da  je  covjek  razumio  lekciju,  progovori:

"Evo  ti  sada  sve  sto  si  mi  dao  nazad.  Ali  znaj,  nista  nije  tvoje  nego  Hristovo.  Zato  pazi  kako  time  upravljas.  Ne  mozes  biti  grubi  tiranin,  vec  pazljiv  i  vjeran  upravitelj,  srecan  ali  i  zahvalan  sto  ti  je  gospodar  povjerio  tolika  dobra  na   upravljanje".

Drugi  covjek  iz  one  biblijske  price  o  cijeni  ucenistva  je  rekao: "Ja  cu  ici  za  tobom  ali  mi  najprije  dopusti  da  sahranim  svog  oca",  na  sta  mu  je  Isus  odgovorio: "Pusti  naka  mrtvi  sahranjuju  svoje  mrtve".

      ( O  tome  nesto  vise  sledeci  put   )

Ako  se  pouzdajes  u  Isusa, postoje  mnoge  divne  stvari  kojima  mozes  da  se radujes.  Na  primjer,  sad  si  u  izmirenom  odnosu  sa  Bogom;  Biblija  to  naziva opravdanjem  i  kaze: Opravdavsi  se  dakle  vjerom  imamo  mir  s  Bogom  kroz  Gospoda  Isusa  Hrista (Rimljanima 5,1).   Kroz  Isusa  je  tvojim  grijesima  zadan  smrtonosni  udarac:  Imenom  njegovim  primice  oprostenje  grijeha  svi  koji  ga  vjeruju (Djela 10,43).  Sad  si  clan  Bozije  porodice.  Svima  koji  se  pouzdaju  u  Isusa  dade  im  vlast  da  budu  sinovi  Boziji (Jovan 1,12).   Vjecno  si  siguran: Nikakva  dakle  sad  nema  osudjenja  onima  koji  su  u  Hristu Isusu (Rimljanima 8,1).   Bog  je  licno  usao  u  tvoj  zivot  u  osobi  Svetog  Duha: Duh  onoga  koji  je  podigao  Isusa  iz  mrtvih  zivi u  vama (Rimljanima 8,11).   Kako  su  to  velike  istine!

Sada  bi  trebalo da  rastes  u  duhovnom  zivotu.  Evo  cetiri  vazne  stvari  na  koje  bi  trebalo  obratiti  paznju:

Molitva.  Sad  mozes  da  razgovaras  sa  Bogom  kao  sa  svojim  Ocem.  To  je  nesto  sto  nikad  ranije  nisi  mogao.  Mozes  da  Mu  sluzis,  hvaleci  Ga  zbog  Njegove  slave,  sile  svetosti  i  ljubavi.  Cak  i  oni  koji  postanu  djeca  Bozija  nisu  savrseni  ali,  ako  priznajemo  grijehe  svoje  vjeran  je  i  pravedan  da  nam  oprosti  grijehe  nase  i  ocisti  nas  od  svake  nepravde (1 Jovanova 1,9).  Mozes  mu  svakodnevno  zahvaljivati  za  Njegovu  dobrotu  prema  tebi.  Ima  mnogo  stvari  za  koje  ces  htjeti  da  Mu  zahvalis,  ukljucujuci  darove  svakodnevnog  zivota  koje  uzomamo  zdravo  za  gotovo.  Narocito  ces  biti zahvalan  sto  te  je  spasio,  primio  u  svoju  porodicu  i  sto ti  je  dao  vjecni  zivot.  To  ti  nikad  nece  biti  tesko  da  ucinis! Posebno  ces  zeljeti  da  se  molis  za  druge  koji  su  daleko  od  Boga  kao  sto  si  i  ti  nekad  bio.

Citanje  Biblije.   U  molitvi  mi  govorimo  Bogu,  u  Bibliji  Bog  govori  nama.  Stoga  je  veoma  vazno  da  je  citas  svakoga  dana: Istrazujte  sto  je  Bogu  ugodno (Efescima 5,10).  Dok  to  cinis,  trazi  da  ti  Bog  pomogne  da  razumijes  njeno  znacenje  i  da  poslusas  njeno  ucenje.

Zajednistvo.   Sad  posto  si  postao  clan  Bozije  porodice,  On  zeli  da  se  redovno  sastajes  sa  svojom  bracom  i  sestrama  u  Gospodu.  To  znaci  pridruzi  se  zajednici  vjernika  koji  istinski  zive  po  rijeci  Bozijoj  i  koji  je  istinski  propovijedaju  i  druge  uce. Pri  tom  moras  posebno  paziti  da  ne  pritupis  nekoj religoznoj  crkvi, ili  religiji  koja  ce  te  odvesti    sa  pravog  puta! U  svojoj  vjerskoj  zajednici  saznaces  mnogo  vise  o  Bogu,  jer  ti  iskustva  drugih  vjernika  mogu  mnogo  pomoci.

Sluzenje.  Sad  ce  to  biti  tvoja  privilegija  da  sluzis  Gospodu  Bogu  svojemu  iz  sveg  srca  svojega  i  sve  duse  svoje (5 Mojsijeva 10,12). Daj  svetosti  apsolutno  prvenstvo: Jer  je  ovo  volja  Bozija,  svetost  vasa (1 Solunjanima 4,3).  Zatim  nastoj  da  svoje  posebne  darove  upotrijebis  u  Bozijoj  sluzbi,  imajuci  u  mislima  da  smo  sazdani  u  Hristu  Isusu  za  djela  dobra  (Efescima 2,10). Na  kraju,  pazi  na  prilike  koje  ti  se  pruzaju  da  kazes  drugima  sta  ti  Gospod  ucini,  i  kako  te  pomilova (Marko 5,19). 

Od  sada   nastoj  da  zivis  na  takav  nacin  da  u svakom  dijelu  svog  zivota  objavite  slavna  djela  onoga  koji  vas  dozva  iz  tame  k  cudnom  vidjelu  svome! (1 Petrova 2,9).

                                  ( Kraj )

Da  li  zaista  zelis  da  budes  spasen?    Da  li zelis  da  se  izmiris  s  Bogom  po  bilo  koju  cijenu?  Ako  ti  je  Bog  pokazao  tvoju  potrebu,  i  imas  zelju  da  se  spasis,  onda  se  obrati  Bogu  u  pokajanju  i  vjerom  u  Gospoda   Isusa  Hrista.

Moras  se  pokajati.   To  znaci  potpunu  promjenu  u  odnosu  na  grijeh.  Mora  doci  do  promjene  u  mislima.  Moras  priznati  da  si  grijesnik,  buntovnik  protiv  svetog  i  ljubaznog  Boga.  Mora  doci  do promjene  srca,  istinska  zalost  i  stid  zbog  podlosti  i  prljavstine  tog  grijeha.  Zatim  treba  biti  voljan  ostaviti  i  promijeniti  pravac  svog  zivota.  Bog  podstice  ljude  da  cine  djela  dostojna  pokajanja.  Ti  to  mozes da  ucinis.  Bog  nece  oprostiti  nijedan  grijeh  koji  nisi  spreman  da  odbacis.  Pokajanje  znaci  ici  u  novom  smijeru,  trazeci  svim  srcem  put  koji  je  po  Bozijoj  volji.

Moras  imati  vjeru  u  Isusa.  Prije  svega  to  znaci  prihvatiti  da  je  Isus, Sin  zivoga  Boga (Matej 16,16) i  da  umre  za  bezboznike (Rimljanima 5,6). Drugo,  to  znaci  vjerovati  da  je  Isus  svojom  silom  i  ljubavlju  sposoban  i  spreman  da  te  spasi.  Trece,  podrazumijeva  tvoje  stvarno  pouzdanje  u  Isusa,  oslanjajuci  se  na  Njega  samoga  i  nikoga  vise  da  te  izmiri  s  Bogom.  Tvoja  ponosita  priroda  ce  se   i  dalje  boriti  protiv  odbacivanja  tvoje  licne  "dobrote"  ili  religije.  Ipak,  drugog  izbora  nemas.  Moras  prestati  s  pouzdavanjem  u  bilo  sta  drugo  osim  u  Isusa,  koji  moze  uvijek  spasiti  one  koji  kroz  njega  dolaze  k  Bogu (Jevrejima 7,25).

Priznaj  da  si  krivac,  izgubljen  i  bespomocan  grijesnik,  i  svim  svojim  srcem  trazi  Isusa  da  te  spasi,  i  zauzme  svoje  pravo  mjesto  kao  Gospodar  tvog  zivota,  pomazuci  ti  da  se  okrenes  od  grijeha  i  da  zivis  za  Njega.

Biblija  kaze Jer  ako  priznajes  ustima  svojim  da  je  Isus  Gospod,  i  vjerujes  u  srcu  svom    da  ga  Bog  podize  iz  mrtvih,  bices  spasen (Rimljanima 10,9;  Rimljanima 10,13).

Ako  se  uistinu  pouzdajes  u  Isusa  kao  svog  Spasitelja  i  priznajes  Ga  za  Gospoda,  mozes  da  prisvojis  ova  obecanja  za  sebe.

             ( aBd,   nastavlja  se  )

Cjelokupno  ucenje  Biblije  upucuje  na  smrt  Isusovu.  Nasuprot  toga,  ni  Njegov  savrsen  zivot,  ni  Njegovo  divno  ucenje,  ni  Njegova  snazna  cuda  nisu  centar  Biblijske  poruke.  Ona  su  veoma  vazna,  ali  iznad  svega  Isus  je  dosao  na  svijet  da  umre.  Zasto  je  Njegova  smrt  toliko  vazna?

Odgovor  je  u  tome  sto  je  On  umro  kao  Zamjenik,  nosilac  grijeha  i  Spasitelj.

 Isus - Zamjenik.  To  pokazuje  Boziju  ljubav.  Grijesnici  su  krivi,  izgubljeni  i  bespomocni,  suoceni  s  Bozijim  svetim  zakonom  koji  zahtijeva  kaznjavanje  svakog  grijeha.  Koje  su  dakle  mogucnosti  da  oni  izbijegnu   pravedni  Boziji  gnjev?  Biblijski  odgovor  je  da  Bog  pokazuje  ljubav  svoju  k  nama,  time da  Isus  dok  jos  bijasmo  grijesnici  umrije  za  nas (Rimljanima 5,8).

Isus  je  dobrovoljno  uzeo  poziciju   grijesnika,  i  podnio  pravednu  kaznu  za  nase  grijehe.Bezgrijesni  Sin  Boziji  dobrovoljno  je  stradao  i  umro  umjesto  nas. Pravednik  za  nepravednike (1 Petrova poslanica 3,18).

Isus - Nosilac  grijeha.  To  ukazuje  na  svetost  Boziju.  Ovdje  nema  niceg  "izmisljenog"  u  vezi  Isusove  smrti.  Kazna  za  grijeh  je  placena  u  potpunosti.  I  dok  je  visio  na  krstu  povikao  je: "Boze  moj!  Boze  moj!  zasto  si  me  ostavio?" (Marko 15,34).  U  tom  trenutku  Bog  Otac,  odvratio  je  lice  od  svog  ljubljenog  Sina,  koji  je  tada  trpio  kaznu  odvojenja  od  Boga.  Zapazimo  ovdje  kako  se  ukazuje  na  savrsenu  Boziju  svetost.  Svi  grijesi  pojedinacno  moraju  biti  kaznjeni - ali  kada  je  Isus  uzeo  mjesto  grijesnika,  postao  je  toliko  odgovoran  za  nase  grijehe  kao  da  ih  je  On  sam  pocinio. 

Isus - Spasitelj.  To  pokazuje  Boziju  silu. Tri  dana  poslije  Njegove  smrti,  Isus  je  posvjedocen  za  Sina  Bozijega,  Duhom  svetinje  po  uskrsnucu  iz  mrtvih (Rimljanima 1,4). On  pokaza  sebe  ziva  mnogim  istinitim  znacima,  Isus  usta  iz  mrtvih,  i  vise  ne  umire;  smrt  vise  nece  vladati  nad  njime (Djela 1,3; Rimljanima 6,9).  Podizuci  Isusa  iz  mrtvih  Bog  je  mocno  pokazao  da  prihvata  Njegovu  smrt  umjesto  grijesnika,  kao  potpuno  i  savrseno  placanje  kazne  grijeha  i  kao  temelj  na  kome  On  moze  da  ponudi  puno  i  slobodno  oprostenje  onima  koji  bi  inace  bili  osudjeni  da  provedu  vjecnost  u  paklu.

Ali  kako  se  to  odnosi  na  tebe?  Kako  se  ti  mozes  izmiriti  sa  Bogom?  Kako  Isus  moze  da  postane  tvoj  Spasitelj?

             ( aBd.     nastavlja  se   )

Postoji!  Bog  ga  je  podario.  Glavna  poruka  Biblije  se  sadrzi  u  ovi  rijecima: Jer  Bogu  tako  omilje  svijet  da  je  i  sina  svojega  jedinorodnog  dao,  da  ni  jedan  koji  ga  vjeruje  ne  pogine,  nego  da  ima  zivot  vjecni (Jovan 3,16).

Ranije  smo  vidjeli  da  pravedni  i  sveti  Bog  mora  da  kazni  grijeh.  Ali  Biblija  nam  isto  tako  govori: Bog  je  ljubav (1.Jovanova 4,8).  Iako  Bog  mrzi  grijeh,  on  voli  grijesnika  i  zudi  da  mu  oprosti.  Ali  kako  da  se  grijesniku  pravedno  oprosti  kada  Boziji  sveti  zakon  zahtijeva  njegovu  duhovnu  smrt?  Jedino  je  Bog  mogao  da  rijesi  taj  problem  i  on  je  to  ucinio  u  osobi  Isusa  Hrista. 

Bog  Sin,  postao  je  covjek  uzevsi  na  sebe  ljudsku  prirodu.  Iako  je  Isus  postao  potpuni  covjek,  On  je  istovremeno  i  Bog.  Biblija  kaze: Jer  u  Hristu  zivi  svaka  punina  Bozanstva  tjelesno (Kolosanima 2,9).

Njegovo  zacece  je  bilo  posebno; On  nije  imao  ljudskog   oca,  vec  je  bio  zacet  u  stomaku  djevice, cudotvornom  silom  Svetoga  Duha. Njegove  rijeci  bile  su  posebne:  ljudi  se  cudjahu  nauci  njegovoj  jer  njegova  besjeda  bjese  silna (Luka 4,32).

Njegova  su  cuda  bila  jedinstvena.  On  je  isao  naokolo  iscijeljujuci  svaku  bolest  i  svaku  nemoc  na  ljudima (Matej 4,23). U  nekoliko  navrata  cak  je  i  mrtve  podizao.  Njegov  karakter  je  bio  jedinstven: On  je  bio  u  svacemu  iskusan  kao  i  mi,  osim  grijeha (Jevrejima 4,15), tako  da  je  Bog  Otac  mogao  da  kaze  Njemu: Ovo  je  sin  moj  ljubazni  koji  je  po  mojoj  volji (Matej 3,17).

Uocimo  posljednju  recenicu!  To  znaci  da  je  Isus  kao  covjek  odrzao  zakon  Boziji  u  svemu,  pa  prema  tome  ne  podlijeze  kazni  grijeha.  Ipak  On  je  uhvacen  na  osnovu  lazne  optuzbe,  osudjen  laznim  dokazima  i  konacno  razapet  izvan  Jerusalima. Ali  Njegova  smrt  nije  bila  "hir"  ili  neizbijezna  nesreca.  Sve  je  to  bilo  po  nepromijenljivoj  odluci  i predznanju  Bozijem (Djela 2,23). Otac  je  poslao  Sina  s  tim  istim  ciljem  da  plati  kaznu  grijeha  smrcu,  a  Isus  je  dobrovoljno  dosao. Po  Njegovim  sopstvenim  rijecima,  svrha  Njegovog  dolaska  na  svijet  je: ....  koji  nije  dosao  da  mu  sluze,  nego  da  on  sluzi  i  da  dadne   svoj  zivot  kao  otkup  mjesto  svih (Matej 20,28). Njegova  smrt  i  Njegov  zivot  su  jedinstveni.

Zato  je  bitno  da  razumijes sta  se  zbilo  kada  je  Isus  umro   i  sta  ta  smrt  za  tebe  znaci!

           ( aBd,  nastavlja  se  )

Na  mnoge  nacine  ljudi  su  pokusavali  i  pokusavaju  da  zadovolje  svoje  religijozne  teznje  i  osjecaje. Klanjali  su  se  Suncu,  Mjesecu  i  zvijezdama,  zemlji,  vatri,  vodi,  idolima  od  drveta,  kamena  i  metala,  ribama,  pticama  i  zivotinjama.  Sluzili su  bezbroj  bogova  i  duhova  koji  su  bili  proizvod  njihove  bolesne  maste.  Drugi  su  pokusali  da  sluze  istinskog  Boga,  raznim  nacinima  zrtvovanja,  ceremonija,  sakramenata  i  obreda.  Ipak  "religija"  kako  god  bila  iskrena,  ne  moze  nikad  rijesiti  ljudski  problem  grijeha,  bar  iz  tri  razloga.

Religijoznost  ne  moze  da  zadovolji  Boga.  Religijoznost  je  pokusaj  covjeka  da  se  izmiri  sa  Bogom,  ali  svaki  takav  pokusaj  je  bezvrijedan,  cak  i  oni  najbolji  su  pogresni  i  neprihvatljivi  Bogu.  Biblija  ne  moze  biti  jasnija  kad  kaze:  I  sva  nasa  pravda  je  kao  necista  haljina (Isaija 64,6). Bog  zahtijeva  savrsenost,  sama  religijoznost  ne  moze  da  ispuni  te  uslove.

Religijoznost  nikako  ne  moze  da  ukloni  grijeh.  Tvoje  vrline  ne  mogu  nikako  da  izbrisu  tvoje  izopacenosti.  Dobra  djela  ne  mogu  da  uklone  zla. Nazalost,   upravo  je  ovo  jako  naglaseno  u islamskoj  religiji. Tu  se  naime  cvrsto  vjeruje  da  dobra  djela  brisu  losa  djela, ali  to  je  velika  zabluda. Vjeruje  se  izmedju  ostalog  i  to,  da  ako  na  primjer  covjek  pogine  na  bojnom  polju,  da  ide  u  raj. Odnosno  drugacije  receno,  to  znaci  da  ako  covjek  prolije  svoju  krv  za  svoju  vjeru  i  domovinu  da  ce  zbog  takvog "dobrog", djela  da  ga  Bog  pusti  u  raj. Pazi  sad,  ni  sva  ljudska  krv  koja  je  prolivena  na  svim  bojnim  poljima  svijetske  istorije,  ne  moze  da  opere  ni  jedan  jedini  ljudski  grijeh,  ali  krv  Isusa  Hrista  koja  je   prolivena  jednom  zauvijek,  prije  vise  od   dvije  hiljade  godina,  dovoljna  je  da  opere,  sve  grijehe  svih  ljudi  u  svim  vijekovima.

Ako  se  osoba  izmiri  sa  Bogom  to  nije  zbog  svojih  "dobrih"  dijela,  da  se  niko  ne  pohvali (Efescima 2,9).  Znaci  nikakvo  religijozno  nastojanje,  kao  na  primjer, cinjenje  krsnog  znaka, vjeroispovijedanje,  krstenje,  pricest,  pohadjanje  crkve,  molitve,  darovi,  zrtvovanje  vremena  ili  novca, citanje  Biblije  i  razna  druga  hodocasca, ne  mogu  da  uklone  ni  najmanji  grijeh.

Religijoznost  ne  moze  nikada   da  promijeni  ljudsku  grijesnu  prirodu. 

Glavna  stvar  ljudske  nevolje  je  problem  ljudskog  srca  koje  je  po  prirodi  pokvareno  i  izopaceno. Posjete  crkvi,  ili  drugoj  religijoznoj  bogomolji  i  ucestvovanje    u  ceremonijama  koje  se  tamo  provode,  mogu  u  tebi  da  stvore  prijatan  osjecaj,  ali te  ne  mogu  uciniti  boljim.  Ko  ce  cisto  izvaditi  iz  necista?  Niko! (Jov 14,4). 

                  ( aBd,  nastavlja  se  )

Ima  mnogo  ideja  o  tome  sta  se  dogadja  kada  umremo.  Neki  kazu  da  svi  potpuno  isceznemo,  neki  da  svi  idemo  u  raj.  Ali  u  Bibliji  nista  ne  potvrdjuje  nijednu  od  ovih  ideja.  Umjesto  toga  citamo  ovo: I  kao  sto  je  ljudima  odredjeno    jednom  umrijeti,  a  potom  dolazi  sud (Jevrejima 9,27).

Oni  u  ispravnom  odnosu  sa  Bogom,  bice  dobrodosli  u  nebo,  da  budu  zauvijek  u  Njegovom   predivnom  prisustvu.  Svi  ostali  ce  primiti  muku,  pogibao  vjecnu  od  lica   Gospodnjega  i  od  slave  sile  njegove (2 Solunjanima 1,9).

Najcesca  rijec  za  to,  koju  Biblija  upotrebljava,  je  "pakao".  Evo  cetiri  vazne  istine  o  tome:

Pakao  je  stvaran.    To  nije  nesto  sto  je  crkva  izmislila.  Biblija  govori  vise  o  paklu  nego  o  raju  i  ne  pruza  nam  nikakvog  razloga  da  sumnjamo    u  njegovo  postojanje.  Ona  govori  o  ljudima  koji  su  osudjeni  na  pakao  i  baceni  u  pakao (Matej 23,33; Matej 5,29).

Pakao  je  strasan.  On  je  opisan  u  Bibliji  kao  mjesto  mucenja  i  pec  ognjena,  mjesto  ognja  koji  prozdire  i  kao  vjecni  oganj (Luka 16,28; Matej 13,42; Isaija 33,14; Matej 3,12).  To  je  mjesto  patnje  s  placem  i  skrgutom  zuba (Matej 22,13)  i  u  kojem  nece  imati  mira   dan  i  noc (Otkrivenje 14,11).  Ovo  su  strasne  rijeci,  ali  i  istinite.  Oni  u  paklu  odvojeni  su  od  svakog  dobra.  Bog  ih  je  prokleo  i  prognao,  tako  da  su   odvojeni  i  od  najmanje  pomoci  i  utjehe  koja  dolazi   od  Njegovog  prisustva. 

Pakao  je  konacan.  Svi  putevi  za  pakao    su  jednosmijerne  ulice.  Odande  nema  izlaza.   Izmedju  pakla  i  raja  postavljena  je  velika  provalija (Luka 16,26).  Strahote,  usamljenost  i  bol  pakla  nisu  s  ciljem  da  ociste,  vec  da  zauvijek  kazne!

Pakao  je  opravdan.  Biblija  kaze  da  ce  Bog  suditi  svijetu  po  pravdi (Djela 17,31),  On  je  savrseno  pravedan  kada  salje  grijesnika  u  pakao.  Uostalom  On  im  daje  ono  sto  su  sami  izabrali.  Oni  odbacuju   Boga  ovdje,  On  odbacuje  njih  tamo.  Oni  odlucuju    da  zive  bezboznim  zivotom  sada,   On  potvrdjuje  njihov  izbor  zauvijek.  U  svijetlu  ovih    strasnih  istina  trebalo  bi  vrlo  ozbiljno    da  razmislimo  o  pitanju  koje  je  jednom  postavljeno  grupi  ljudi  u  Novom  zavjetu: Kako  cete  pobjeci  od  presude  u  oganj  pakleni? (Matej 23,33).

            ( aBd,  nastavlja  se  )

Kad  se  ustanovi  bolest  vazno  je  upitati: "Da  li  je  ozbiljna"?  Jos  je  vaznije  postaviti  isto  pitanje  u  vezi  sa  duhovnom  bolescu  grijeha.  Mnogi  ljudi  cak  sa  smijeskom  priznaju  da  su  grijesnici,  zato  sto  uopste  ne  shvataju  sta  to  znaci.  Oni  se  prema  grijehu  odnose  kao  da  je  to  "jednostavno  ljudska  priroda",  ili  se  pak  skrivaju  iza  nacela:  "Pa  to  svako  cini".  Ali  takve  izjave  izbjegavaju    nesto  veoma  vazno: Da  li  je  grijeh  ozbiljna  stvar?  Evo  nekoliko  cinjenica  koje  Biblija  kaze  o  tebi  kao  grijesniku.

Izopacen  si.   To  ne  znaci  da  si  onoliko  los  koliko  bi  moga  da  budes,  niti  pak  da  stalno  grijesis,  a  ni  da  ne  znas  da  ocijenis  sta  je  pravo,  a  sta  krivo,  ili  pak  da  cinis  stvari  koje  su  ugodne  i  od  koristi.  Ali  ipak  to  znaci  da  je  grijeh  napao  svaki  dio  tvoje  licnosti - tvoj  um,  volju,  emocije,  savijest,  sklonosti  i  mastu. 

Srce  je  prevarno  vise  svega  i  opako (Jeremija 17,9).

Korijen  tvojih  nevolja  nije  u  tome  sta  cinis,  vec  je  u  tome  kakav  si.  Grijesis  zato  sto  si  grijesnik.

Okaljan  si.  Biblija   kaze: jer  iznutra  iz  srca  ljudskoga  izlaze  zle  misli,  preljube,  kurvarstva,  ubistvo,  kradje,  lazi, pakosti, zloce, lukavstva, sramote,  zlo oko,  huljenje  na  Boga, ponos, bezumlje (Marko 7,21-22).

Uocimo  da  se  u  spisak  ubrajaju  misli,  rijeci  i  djela.  To  ukazuje  da  je  u  Bozijim  ocima  svaki  grijeh  jednako  ozbiljan.  Neki  ljudi  ogranicavaju  svoje  pojmove  o   grijehu  na  nesto  kao  ubistvo,  preljubu  i  pljacku,  ali  Biblija  ja  savim  jasna  i  nemamo  pravo  da  mislimo  o  grijehu  na  taj  nacin.  Grijeh  je  sve  ono  sto  ne  stize  da  ispunjava  Bozije  savrsene  zahtjeve.  Grijeh  je  sve  ono  sto  je  manje  od  savrsenstva  u  nasim  rijecima,  mislima  i  djelima.   Suocimo  se  sada  s  ovim  pitanjem: Ko  moze  reci  ocistio  sam  srce  svoje,  cist  sam  od  grijeha  svojega? (Price 20,9)   Da  li  ti  mozes?  Ako  ne  mozes,  onda  si  okaljan.

Prkosan  si.   Nijedan  drustveni  zakon  te  ne  tjera  da  lazes,  da  imas  prljave  misli, ili  da  grijesis  na  bilo  koji  nacin.  Sam  izabiras  grijeh.  Biras  da  krsis  Boziji  sveti  zakon.   Ti  ga  svjesno  ne  slusas  i  to  je  ozbiljna  stvar,  zato  sto  je  Bog  Pravedni  sudija,  i  Bog  je  svaki   dan  spreman  na  gnjev (Psalam 7,11).

Bog  nikada  ne  moze  da  gleda  na  grijeh  "kroz  prste".  Mozes  biti  siguran  da  nijedan  grijeh  nece  proci  nekaznjen.   Mali  dio  Bozije  kazne  stize  grijeh  i  u  ovom  zivotu (iako  mi  to  ne  primjecujemo).  Ali  krajnja  kazna  ce  stici  poslije  smrti,   na  dan  suda  kada  ce  dakle  svaki  od  nas  dati  odgovor  Bogu  za  sebe (Rimljanima 14,12).

             ( aBd,  nastavlja  se   )

Ispravan    odgovor  na  to  pitanje  je  ovaj: Kroz  jednog  covjeka  dodje  na  svijet  grijeh,  i  kroz  grijeh  smrt (Rimljanima 5,12).

Prvom  covjeku  i  zeni (Adamu  i  Evi)  bila  je  data  velika  sloboda,  ali  i  ozbiljno  upozorenje: S  drveta  od  znanja  dobra  i  zla,  s  njega  ne  jedi:  jer  u  koji  dan  okusis  s  njega,  umrijeces (1 Mojsijeva 2,17).

To  je  bio  idealan  test  ljudske  spremnosti  da  poslusa  sta  je  Bog  rekao,  jednostavno  zato  sto  je  On  to  rekao.  Ali  djavo  je  kusao  Evu  da  ne  povjeruje  i  ne  poslusa  Boziju  rijec,  i  ona  je  tako  ucinila.  I  zena  videci  da  je  rod  na  drvetu  dobar  za  jelo  i  da  ga  je  milina  gledati  i  da  je  drvo  vrlo  drago  radi  znanja,  uzabra  s  njega  i  okusi,  pa  dade  i  muzu  svojemu  te  i  on  okusi (1 Mojsijeva 3,6).

Tog  casa "grijeh  je  usao  u  svijet". Kroz  promisljenu  neposlusnost  covjek  se  odvojio  od Boga.  Umjesto  da  ljube  Boga,  Adam  i  Eva  su  poceli  da  Ga  se  boje: I  sakri  se  Adam  i  zena  mu  ispred  Gospoda  Boga  medju  drveta  u  vrtu (1 Mojsijeva 3,8). 

Umjesto  da  budu  ispunjni  sigurnoscu,  pouzdanjem  i  srecom,  grijeh  koji  su  pocinili  ucinio  je  da  budu  postidjeni,  krivi  i  uplaseni.

Ali  Bog  je  rekao  ako  Ga  covjek  ne  poslusa  da  ce  umrijeti,  pa  se  tako  i  desilo. Smrt  znaci  razdvajanje,  i  u  jednom  trenutku  covjek  se  odvojio  od  Boga.  Duhovno  je  umro.  Isto  tako,  poceo  je  da  umire  i  tjelesno.  Sad  ima  mrtvu  dusu  i  tijelo  koje  umire.  Ali  to  nije  bilo  sve;  Adamova  i  Evina  djeca  su  naslijedila  njihovu  iskvarenu  prirodu  i  gresni  karakter.  Od  onda,  kao  zagadjenje  u  izvoru  rijeke,  otrov  grijeha  je  tekao  kroz  sve  Adamove  potomke,  i  tako  smrt  udje  u  sve  ljude,  jer  svi  sagrijesise (Rimljanima 5,12).

Zapazi  tu  vaznu  rijec  "svi",  koja  ocigledno  ukljucuje  i  pisca  i  citaoca  ovih  stranica. Mozda  se  nikada  necemo  sresti  na  ovoj  zemlji,  ali  jedno  nam  je  zajednicko - mi smo  grijesnici  i  umiremo. Ako  kazemo  da  grijeha  nemamo,  sebe  varamo  i  istine  nema  u  nama (1 Jovanova 1,8).

Ako  tvrdimo  da  ne  umiremo  onda  smo  nerazumni.  Izrugivanje  cinjenicama  ne  znaci  da  ih  mijenjamo.

Dnevna  stampa,  televizijske  i  radio  emisije  podsjecaju  nas  na  cinjenice  da  je  svijet  u  haosu.  Lahko  je  osuditi  nasilje,  nered  i  nepravilnosti  u  drustvu,  ali  prije    nego  sto  kritikujemo  druge  upitajmo  se  da  li  smo  mi  bez  mane  i  zivimo  li  zivotom  koji  je  ugodan  svetome  Bogu?Da  li  si  ti  u  potpunosti  posten,  cist,  ljubazan  i  nesebican?  Bog  zna  odgovor  i  na  ta  pitanja - isto  tako  kao  sto  ih  i  ti  znas!  Jer  svi  sagrijesise  i  izgubili  su  slavu  Boziju (Rimljanima 3,23).

Ti  si  grijesnik  rodjenjem,  po  prirodi,  u  praksi  i  licnim  izborom,  i  zato  bi  trebalo  odmah  da  se  suocis  sa  cinjenicama - i  sa  njihovim  posljedicama.

      ( aBd,  nastavlja  se   )

Bog  je  nezavisan.     Sva  druga  bica  zavise  od  ljudi  ili  stvari  i  na  kraju  od  Boga,  ali  Bog  je  u  potpunosti  nezavisan  od  svojih  stvorenja. On  moze  da  opstane  sam  po  sebi.   Niti  prima  ugadjanja  od  ruku  covjecijih,  kao  da  bi  onome  trebalo  sto  koji  sam  daje  svima  zivot  i  dihanje  i  sve. (Djela 17,25).

Bog  je  svet.       On  je  slavan u  svetosti,  strasan  u  hvali (2 Mojsijeva 15,11).  Ne  postoji  poredjenje  sa  svetoscu  Boga.  Nema  svetoga  kao  sto  je  Gospod (1 Samuelova 2,2),  koji  je  potpuno  bez  greske  i  mane.  Biblija  kaze  o  Njemu:  Ciste  su  oci  tvoje  da  ne  mozes  gledati  zla  i  bezakonja  ne  mozes  gledati (Avakum 1,13).  I  taj  sveti  Bog  zahtijeva  od  nas  svetost  pojedinacno.  Njegova  zapovijest  je  nama  danas:  Budite  sveti  jer  sam  ja  svet (1 Petrova 1,16).

Bog  je  pravedan.    Biblija  kaze: Jer  je  Gospod  pravedan  Bog.  Blagost  i  pravda  su  podnozje  prijestolu  njegovu (Isaija 30,18; Psalam 97,2) Bog  ne  samo  da  je  nas  Stvoritelj  i  Oslonac  nego  i  nas  Sudija,  koji  nagradjuje  i  kaznjava  u  vremenu  i  vjecnosti  s  pravednoscu  koja  je  savrsena  i  izvan  svake  primjedbe  i  rasprave.

Bog  je  savrsen.   Njegovo  znanje  je  savrseo.  I  nema  stvari  nepoznate  pred  Njim  nego  je  sve  golo  i  otkriveno  pred  ocima  onoga  kome  govorimo (Jevrejima 4,13). Bog  zna  sve  sto  je  u  proslosti,  sadasnjosti  i  buducnosti,  ukljucujuci  sve  nase  misli,  rijeci  i  djela.  Njegova  mudrost  je  savrsena  i  iznad  svakog  naseg  shvatanja.  O  dubino  bogatstva  i  premudrosti  i  razuma  Bozijega  kako  su  neispitivi  njegovi  sudovi  i  neistrazivi  njegovi  putevi  (Rimljanima 11,33).

Bog  je  suveren.   On  je  jedini  vrhovni  vladar  svemira  i  nista  nije  izvan  Njegove  kontrole.  Sto  god  hoce,  Gospod  cini,  na  nebesima  i  na  zemlji (Psalam 135,6).  Bogu  ne  treba  savjet  ili  dozvola  za  bilo  sta;  sta  odluci  to  ucini.  Niko  Ga  ne  moze  sprijeciti  da  ucini  sta  zeli. I  nema  niko  da  bi  mu  ruku  zastavio  i  rekao  mu:  "sta  radis"? (Danijel 4,35).

Bog  je  svemoguc.  On je  najmocniji.  Po  Njegovim  rijecima: Ja  sam  Gospod  Bog  svakog  tijela.  E  da  li  je  meni  sto  tesko? (Jeremija 32,27).  To  ne  znaci  da  Bog  moze  da  ucini  bilo  sto (On  ne  moze  da  laze  ili  da  se  mijenja,  ili  da  pravi  greske,  ili  da  grijesi,  ili  da  se  odrece  sebe),  ali  moze  da  cini  sve sta  pozeli  u  skladu  sa  svojim  karakterom.

Ovo  su  samo  kratki  prikazi  stvari  koje  je  Bog  otkrio  u  Bibliji  o  svojoj  prirodi  i  karakteru.  Biblija  iznosi  i  druge  istine  o  Bogu,  kao  i  mnoge  druge  stvari  o  Njemu  koje  mi  ne  mozemo  u  potpunosti  da  razumijemo.  On  cini  stvari  velike  i  neispitljive,  divne  kojima  nema  broja (Job 5,9).  U  tom  smislu,  svemoguc  je,  ne  mozemo  Ga  dosegnuti.  Ma  kakva  da  je  ljdska  inteligencija  ili  rasudjivanje,  to  se  ne  moze  promijeniti.  Ne  bi  trebalo  ni  da  nas  cudi.  Kad  bismo  mogli  da  razumijemo  Boga,  On  ne  bi  bio  dostojan  nase  sluzbe.

           ( aBd,  nastavlja  se   )

Ovo  je  svakako jedno  vrlo  vazno  pitanje.  Biblija  nam  daje  mnoge  jasne  i  potvrdne  odgovore. Evo  nekih:

Bog  je  osoba.    Bog  nije  stvar,  sila  ili  uticaj.  On  misli,  osjeca,  zeli  i  djeluje  na  nacine  koji  ukazuju  da  je  On  zivo  Bice.  A  Gospod  je  pravi  Bog,  Bog  zivi  i  car  vjecni (Jeremija  10,10).

Bog  je  u  mnozini .  Postoji  samo  jedan  istiniti  Bog.  On  kaze: Ja  sam  prvi  i  ja  sam  poslednji,  osim  mene  nema  Boga  (Izaija 44,6).

Ipak,  Bog  se  otkrio  kroz  Trojstvo.  Tri  osobe - Otac,  Sin  i  Sveti  Duh,  u  kojem  je  svako  istinski,  cjelokupno  i  podjednako  Bog.  Biblija  govori  o  slavi  Boga(Filipljanima 2,11).  Isto  tako  pise: Bog  bijese  rijec (Isus), (Jovan 1,1).  I  dalje:  Gospod  je  duh (2 Korincanima 3,18).  Znaci  jedan  je  Bog,  ali  su  tri  osobe  u  Bozanstvu.

Bog  je  duh.  On  nema  fizickih  dimenzija.  On  nema  tijelo  niti  ima  karakteristike  koje  se  mogu  odrediti  velicinom  i  oblikom.  Bog  je  duh;  i  koji  mu  se  mole,  duhom  i  istinom  treba  da  se  mole (Jovan  4,24).

To  znaci  da  nije  ogranicen  prostorom  i  vremenom,  nego  da  je  svuda    istovremeno  prisutan.

Ne  ispunjavam  li  ja  nebo  i  zemlju?  Govori  Gospod (Jeremija 23,24).

Izuzimajuci  sve  ostalo,  to  znaci  da  je  Bog  u  potpunosti  svjestan  svega  sto  se  desava  svuda  istovremeno.  To  ne  podrazumijeva  samo  ono  sto  radis  i  govoris,  vec  i  svaku  misao  koja  prolazi  kroz  tvoj  um.

Bog  je  vjecan.  Bog  nema  pocetak.  Po  rijecima  Biblije: I  od  vijeka  do  vijeka  ti  si  Bog  (Psalam 90,2).

Nije  bilo  vremena  kad  Bog  nije  postojao  i  nikad  nece  biti  vremena  kada  On  nece  postojati.  Bog  sebe  opisuje  kao  onoga  koji  jeste  i  koji  bijese  i  koji  ce  doci (Otkrivenje 1,8).

On  ostaje  zauvijek  isti, Jer  ja  sam  Gospod,  ne  mijenjam  se (Malahija 3,6). Sve  sto  je  Bog  ikad  bio,  On  jos  to  uvijek  jeste  i  zauvijek  ce  to  biti.

             ( aBd,  nastavlja  se  ) 

Pitanje  je  od  velike  vaznosti.  Prepusteni  sami  sebi, potpuno  smo  nesvjesni  Boga. Mozes  li  tajne  Bozije  shvatiti  ili  dokuciti  savrsenstvo  svemogucega?  (Jov 11,7)  Bog  prevazilazi  nase  shvatanje  i  zato  je  potrebno  da  nam  se  On   sam  otkrije.

Stvaranje  je  jedan  od  nacina  na  koji  On   to  cini. Nebesa  kazuju  slavu  Boziju  i  djela  ruku  njegovih  glasi  svod  nebeski (Psalam 19,1).  Sama  velicina  svemira  i  njegova  zapanjujuca  uravnotezenost,  raznolikost  i  ljepota  otkrivaju  dosta  toga  o  Bogu  koji  ga  je  stvorio.  U  stvaranju  Bog  pokazuje  ogromnu  silu,  veliku  inteligenciju  i  velicanstvenu  mastu. 

Jer  sto  se  na  njemu  ne  moze  vidjeti,  od  postanja  svijeta  moglo  se  poznati  i  vidjeti  na  stvorenjima,  i    njegova  vjecna  sila  i  bozanstvo,  da  nemaju  izgovora  (Rimljanima 1,20).

Da  bi  smo  se  sporazumili  jedan  s  drugim,  sluzimo  se  rijecima.  Bog  isto  tako  govori  covjeku  kroz  rijeci - rijeci  Biblije.  Skoro  4.000  puta  u  Starom  zavjetu  naci  cemo  rijeci  kao  sto  su:  "Gospod  je  rekao",  "Gospod  zapovijedi"  i  "Gospod  rece".  Zato  se   tvrdi  da  Biblija  ne  bi  od  covjecije  volje  nego  nauceni  od  svetoga  Duha  govorise  sveti  Boziji  ljudi (2 Petrova 1,21).

Ni  u  jednoj  drugoj  literaturi  ne  mozemo  naci  toliko  mnogo  jasnih    i  detaljnih  prorostava,  koja  su  se  kasnije  doslovce  ispunila,  a  izrekli  su  ih  ljudi  koji  su  tvrdili  da  ih  je  Bog  nadahnuo.  Vjerovatnost  da  se  to  objasni  pukom  slucajnoscu  je  tako  mala  da  je  uposte  ne  treba  uzimati  u  obzir.

Dalje  postoji  uticaj  Biblije  na  zivote  ljudi.  Nijedna  druga  knjiga  nema  takvu  silu  da  mijenja  zivote.  Milioni  ljudi  je  tokom  nekoliko  hiljada  godina  dokazalo    kroz  vlastito  iskustvo  da  je  zakon  Gospodnji  savrsen,  krijepi  dusu,  svjedocanstvo  je  Gospodnje  vjerno,  daje  mudrost  nevjestome.  Naredbe  su  Gospodnje  pravedne,  vesele  srce.  Zapovijest  je  Gospodnja  svijetla,  prosvjetljuje  oci (Psalam 19. 7-8).

Ni  poslije  2.000  godina  nijedan  strucnjak    u  bilo  kojoj  djelatnosti   nije  mogao  da  opovrgne  bilo  koje  tvrdjenje  Biblije.  Razlog  je  ovaj: Sve  je  pismo  od  Boga  dano (2 Timoteju 3,16).  Stoga  bi  trebalo  da  ga  prihvatimo   ne  kao  rijec  covjeciju,  nego  kao  sto  zaista  jeste,  rijec  Boziju.

           ( aBd,    nastavlja  se   )

Ovo  je  temeljno  pitanje.  Ako  Bog  ne  postoji, traganje  za  Njim  je  besciljno.  Iako  je  nemoguce  "dokazati"  Boga  u  matematickom  smislu,  dokazi  za  to  su  ipak  uvjerljivi.

Uzmimo  postojanje  svemira.  Nazvati  ga  rezultatom  "slucaja" ,  postavlja  mnoga  pitanja,  a  ne  odgovara  ni  na  jedno.

Slicno  je  i  s  teorijom  "Velike  ekspolozije". Otkuda  su  dosle  sirovine?  Cak  ni  "Velika  eksplozija"  ne  moze  ni  iz  cega  da  ucini  nesto.  Ideja  o  evoluciji  je  nadaleko rasirena,  ali  je  isto tako  i  veoma  slaba.

Kako  "nista"  moze  da  se  pretvara  u  "nesto",  a  da  i  ne  govorimo  o  svim  cudnim  i  kompleksnim  oblicima  zivota  na  zemlji?

Razne  druge  teorije  su  isto  tako  slabe.  Jedino  zadovoljavajuce  objasnjenje  je  ovo:

U  pocetku  stvori  Bog  nebo  i  zemlju (1Mojsijeva 1,1).

Nas  svijet  nije  nastao  slucajnim  spajanjem  nekakvih  sastojaka  koji  su  "oduvijek  postojali",  nego  se  radi  o  tome  da  je  svijet  rijecju  Bozijom  stvoren,  i  da  je  sve  sto  vidimo  iz  nista  postalo.  Stvaranje  je  imalo  svoj  pocetak.  Bog  ga  je  doveo  u  postojanje.

Jer   On  rece  i  postade, On  zapovijedi  i  pokaza  se (Psalam 33,9)

To  potvrdjuje  nevjerovatni  sklad  i  osmisljeni  plan  koji  moze  svuda  da  se  vidi,  kao  i  opsti  zakoni  koji  drze  sve  zajedno,  od  beskonacnog  svemira  do  mikroskopskih  organizama.  Ali  plan  zahtijeva  planera,  a  zakon  zakonodavca - Bog  je  i  jedno  i drugo.

Bog,  Stvoritelj  svijeta  i  svega  sto  je  u  njemu, On  koji  je  Gospodar  neba  i  zemlje,  ne  stanuje  u  hramovima  sagradjenim  rukom,  niti  ga  posluzuju  ljudske  ruke,  kao  da  bi  trebao  nesto, On  koji  svima  daje  zivotni  dah,  i  sve  ostalo. (Djela 17.24-25)

Ipak  najjaci  "dokaz  stvaranja"  je  sam  covjek.  Za  razliku  od  zivotinja  ima  nesto  sto  nazivamo  licnost.  On  inteligentno  rasudjuje,  ima  savjest  i  moze  da  razlikuje  izmedju  dobra  i  zla.  On  moze  da  voli  i   saosjeca.  Iznad  svega  on  ima  osjecaj  za  bogobojaznost.  Otkud  mu  te  vrijednosti?  To  ne  bi  mogle da  prouzrokuju  ni  evolucija,  ni  lavina  slucajnosti.  Najjasniji  odgovor  je  slijedeci:

Stvori  Gospod  Bog  covjeka  od  praha  zemaljskog  i  duhnu  mu  u  nos  duh  zivotni;  i  posta  covjek  dusa  ziva (1. Mojsijeva 2,7).

Covjek  nije  slucajnost,  vec   je  divno  stvoren  od  Stvoritelja  svemira.

           ( aBd    nastavlja  se    )

Zivot  je  pun  pitanja.  Neka  su  beznacajna,  neka  ozbiljnija, neka  pak  veoma  vazna.  Dok  citas  ove  redove  mozda  imas  pitanja  o  svom  zdravlju,  svojoj  finansijskoj  situaciji,  svom  poslu,  svojoj  porodici  ili  svojoj  buducnosti.

Ali  najveca  i  najozbiljnija  pitanja su  o  Bogu  i  tvom  odnosu  prema  Njemu.  Nista  u  zivotu  nije  vaznije  od  toga.  Dobro  zdravlje,  finansijska  stabilnost,  siguran  posao,  zadovoljna  porodica  i   perspektivna  buducnost  su  stvari  koje  ljudi  prizeljkuju.

Ipak  i  one  su  prolazne  i  na  kraju  besciljne,  ako  nemas  zivu  zajednicu sa  Bogom.  Kad  je  to  jednom  jasno  i  sigurno,  trajace  zauvijek.

Na  sledecim  postovima  ces  otkriti  zasto  je  takav  odnos  nuzno  potreban  i  kako  je  on  moguc.  Pitanja  koja  slijede  su  toliko  vazna  i  toliko  ozbiljna  da  zahtijevaju  nasu  najvecu  paznju. 

Odgovori  su  takvi  da  trebaju  svakome.

NEMOJ  DA  PROPUSTIS  NJIHOVU  PORUKU!

        (  aBd,  nastavice  se    )

  www.youtube.com/watch

(Kao  jedan   praznik  poslije   duzeg   Tugovanja)

  www.youtube.com/watch

  www.youtube.com/watch

    www.youtube.com/watch

  www.youtube.com/watch

a)  Neznanje. 

Jedan  od  razloga  zasto  ljudi  ne  prihvacaju  Isusa  je  u  neznanju.  Nije  to  neznanje  o  Bogu  ili  o  Isusu  Hristu, vec  neupucenost  u  cinjenice  koje  cine  hriscansku  vjeru  ispravnom.  To  neznanje  je  cesto  samo  nametnuto.  Neki  ne  zele  da  ih  smetaju  Isusove    tvrdnje,  dok  drugi  odlucno  odbijaju  vjerovati  u  njih.

Mnogi  kazu  da  imaju  intelektualne  probleme  u  vezi  hriscanske  vjere,  a  u  stvari  problem  je  njihov  izgovor.  To  nije  problem  uma  nego  volje.  Nije  da  ne  mogu  vjerovati  Bibliji, vec  ne  zele  vjerovati.  Biblija  kaze   da  covjecanstvo  zeli  potisnuti  istinu  o  Bogu. Ljudi  nisu  svijesni  ko  je  Isus  Hrist  zato  sto  ne  zele  biti  svjesni.

Jer  se  otkriva  gnjev  Boziji  s  neba  na  svaku  bezboznost  i  nepravdu  ljudi  koji  drze  istinu  u  nepravdi.(Rimljanima 1.18)

b)  Jednostavnost. 

Drugi  razlog  je  jednostavnost  Evandjelja.  Toliko  je  jednostavno  postati  hriscaninom,  da  to  moze  i  dijete.  Isus  je  naucavao  da  ako  zelimo  uci  u  nebesko  carstvo,  moramo  postati  kao  mala  djeca.

I  rece  im:  zaista  vam  kazem,  ako  se  ne  povratite  i  ne  budete  kao  djeca,  ne  cete  uci  u  carstvo  nebesko. (Matej 18.3)

U  jednostavnom  se  pouzdanju  moramo  predati  Isusu  Hristu,  bio  to  doktor  nauka  ili  covjek  bez  osnovnog  obrazovanja.

O  jednostavnosti   Evandjelja  citamo:

"Jer  pogledajte  znanje  svoje, braco,  da  nema  ni  mnogo  premudrih  po  tijelu,  ni  mnogo  silnih  ni  mnogo  plemenitih;  Nego  sto  je  ludo  pred  svijetom  ono  Bog  izabra  da  postidi  premudre; i  sto  je  slabo  pred  svijetom  ono  izabra  Bog  da  postidi  jake;  I  sto  je  neplemenito  pred  svijetom  i  unisteno  izabra  Bog,  i  sto  nije,  da  unisti  ono  sto  jeste,  da  se  ne  pohvali  nijedno  tijelo  pred  Bogom". (1 Korincanima 1. 26-29)

   www.youtube.com/watch

 www.youtube.com/watch

  www.youtube.com/watch

  www.youtube.com/watch

  www.youtube.com/watch

   www.youtube.com/watch